Erdogan pokušava da radi ono što je nekad radila Jugoslavija, Zapad za Kiličdaroglua: Sagovornici Danasa o izborima u Turskoj

Erdogan je osvojio 49.51 odsto glasova, a Kiličdaroglu 44.88 odsto.

Za Jahju Muhasilovića, profesora međunarodnih odnosa na Međunarodnom univerzitetu u Sarajevu otvorena podrška političkog Zapada opozicionom kandidatu, donela je prednost samom Erdoganu.

S druge strane, za političkog komentatora Dragomira Anđelkovića sama istraživanja su bila kontradiktorna, od toga da jedni daju jednom kandidatu prednost dok drugi daju drugom.

„Ukoliko se analiziraju ankete ovo je iznenađenje. One su ukazivale da bi moglo doću do pobede Kiličdaroglua, međutim poslednjih nekoliko dana pred izbore je počela da raste popularnost Erdogana. Tako da je i prema anketama bilo dovedeno u pitanje da li će tako lako da pobedi Kiričdaroglu, ali one same nisu najavljivale veliku preddnost Erdogana“, kaže profesor Muhasilović.

On dodaje da je drugo iznenađenje to što je Stranka pravde i razvoja (AKP) popravila svoju tedenciju pada u gradovima poput Ankare i Istanbula kao i to da je Erdogan odneo pobedu u opštinama koje su bile pogođene zemljotresom.

Kada je reč o političkoj podršci Zapada opozicionom kandidatu, naš sagovornik kaže da ljudi u Turskoj ne vole mešanja u unutrašnje stvari.

„Otvorena podrška političkog Zapada opoziciji mislim da je bila kontraproduktivna iz razloga što je to mobiliziralo glasačko telo u korist Erdogana, jer u Turskoj ljudi ne vole mešanje spoljnih faktora u unutrašnje prilike. Erdogan je to iskoristio da optuži opoziciju kao saradnike velikih sila, u prvom redu SAD, mislim da je na tom narativu vratio svoju popularnost“.

Pogledavši unazad administracija Džozefa Bajdena u nekoliko navrata iskazivala je svoje nezadovoljstvo prema vladi Redžepa Tajipa Erdogana, sve uz tvrdnje „da bi on trebalo da siđe sa vlasti“.

„Nije nikakva tajna da politički Zapad nije zadovoljan da Turskom upravlja Erdogan, prvenstveno zato što Turska nezavisnijom spoljnom politikom remeti planove velikih sila“, kaže profesor sa sarajevskog univerziteta.

Takvo tumačenje dovelo je do pitanja „kako Zapadu ne smetaju Edi Rama ili Aleksandar Vučić“, a Muhasilović odgovara da je Turska mnogo ozbiljnija zemlja, te da Srbija ili Albanija ne mogu da poremete planove velikim silama.

„Turska ipak može. Ima svoje trupe od Azerbejdžana, Sirije do Somalije. Zahvaljujući Erdoganovoj viziji spoljne politike koja je hrabrija i odlučnija i ne boji se rizika. Nismo imali takvu Tursku pre Erdogana“.

Osvrćući se kroz istoriju, profesor međunarodnih odnosa podsetio nas je da je Rusija jedno vreme bila ozbiljna pretnja Turskoj, te da je te odnose Erdogan popravio.

„Naravno, proaktivna spoljna politika Erdogana podrazumeva ne samo orjentaciju prema Zapadu niti samo prema Istoku, već i prema jednima i prema drugima i u svkaom od tih tražiti svoj interes.

„Što se tiče opozicije, oni su rekli da će vratiti onu staru spoljnu politiku Turske – isključivo vezivanje za Zapad“, kaže Muhasilović.

Kada je reč o opoziciji, on dodaje:

„Sinan Ogan radi vrlo logičnu stvar. Posle neočekivanog rezultata, i prilično dobrog, od 5,2 odsto, on pokušava sebi da izgradi poziciju kod Erdogana, jer ga je prepoznao kao nekog ko može pobediti. Opoziciona koalicija je bila dosta ambivalentna prema Kurdskoj stranci HDP. Bitno je njegovom glasačkom telu jer je reč o ultra nacionalistima i u tom smislu mu Erdogan više leži“, zaključuje Muhasilović.

Dragomir Anđelković, pak, tvrdi da je Turska nekada bila Otomanska imperija te da takav svoj stav na svetskoj sceni želi da sačuva.

„Imprerijalni osećaj da je njihova budućnost u bližoj saradnji sa Istokom jer ih evidentno Zapad drži na distanci. Kada su bili sekularna država i kada su težili EU, nisu ih hteli. U tim okolnosti taj geopolitički faktor je presudio u zadnjem momentu“, kaže Anđelković.

„Erdogan će nastaviti da gradi partnerske odnose sa Rusijom iako će imati nesuglasnice. Iz geopolitičkih razloga, na spoljnom planu, Erdogan je bolja a na unutrašnjem planu je gora opcija za Tursku.

„Erdogan neće drastično udaljiti Tursku od Zapada, možda će je pasivizirati. Mislim da pokušava da igra ulogu koju je nekad imala Jugoslavija, samo što on to može bolje jer je Turska mnogo veća sila“, zaključuje naš sagovornik.

U nedelju, 14. maja, održan je prvi krug predsedničkih i parlamentanrih izbora u Turskoj.