Više od 50 miliona birača danas će imati priliku da glasa na prevremenim predsedničkim i parlamentarnim izborima u Turskoj.
Ovo su prvi izbori koji se održavaju nakon prošlogodišnjeg referenduma o promeni Ustava i uvođenja predsedničkog sistema. Na predsedničkim izborima učestvuje šest kandidata, a na parlamentarnim osam političkih stranaka.
Prvi put u turskoj parlamentarnoj praksi, stranke su najavile koalicije, vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP), sa Nacionalističkim pokretom (MHP), dok su na drugoj strani četiri opozicione stranke (CHP, IYI, SD i DP) potpisale sporazum o koalicionoj saradnji. Van koalicija je ostala prokurdska HDP, koja se, prema istraživanjima javnog mnjenja, nalazi na ivici cenzusa, ali ima izgledne šanse da uđe u parlament. Turski izborni sistem poznat je po najvišem cenzusu na svetu od čak 10 odsto.
Predsednik Turske i vladajuće AKP Redžep Taip Erdogan, po istraživanjima javnog mnjenja, ima najveće šanse da ostane na funkciji, ali, izgleda da će pobednik biti poznat u drugom krugu. U nedavnom intervjuu Erdogan je izjavio da se nada pobedi u prvom krugu predsedničkih izbora, ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je malo verovatno da će ijedan kandidat dobiti natpolovičnu podršku 24. juna.
Zavisno od istraživanja, Erdogan u prvom krugu može da računa na podršku 45 do 52 odsto birača, dok se Muharemu Indžeu, kandidatu vodeće opozicione Republikansko-narodne partije (CHP) predviđa oko 30 odsto. Meral Akšener, kandidatkinja konzervativne Dobre partije (IYI), i Selatin Demirtaš, lider prokurdske Narodne demokratske partije (HDP), koji se nalazi u zatvoru, mogu da računaju na podršku od po 10-12 odsto birača. Preostala dva kandidata imaju zanemarljivu podršku, na nivou statističke greške.
Ukoliko ne pobedi u prvom krugu, Erdogan se suočava sa opasnošću ujedinjenih glasova opozicije, ali većina posmatrača se slaže da će uspeti da pobedi. Za Erdogana će veći problem biti ukoliko njegova AKP ne zadrži apsolutnu većinu u parlamentu, koji će ubuduće imati 600 poslanika. Iako je Turska novim Ustavom i predsedničkim sistemom ukinula funkciju premijera, već će šef države, koji dobija šira ovlašćenja, imenovati ministre, neophodna je podrška parlamenta. Erdogan je najavio mogućnost formiranja koalicione vlade, ukoliko njegova stranka ne osvoji apsolutnu većinu.
„Šanse za to su vrlo male“, smatra Erdogan, koji je već najavio i konture svoje buduće vlade. „U predsedničkom sistemu vlasti smanjićemo broj ministarstava na 16“, izjavio je Erdogan, na novom, trećem istanbulskom aerodromu, koji će zvanično biti otvoren 29. oktobra.
Erdogan je predsednik Turske od 2014. godine, prethodno je bio premijer od 2003. do 2014. Njegova AKP pobeđivala je na parlamentarnim izborima od 2002. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.