Erdoganova pobeda nije sasvim sigurna?

Neposredno uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i njegova Stranka pravde i razvoja (AKP) ponovo igraju na kartu Turaka koji žive u Nemačkoj – iako je kampanja, uključujući i izborne mitinge, zabranjena na nemačkom tlu već više od godinu dana. „Takva zabrana samo izaziva naše pristalice“, rekao je ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu. „Velika većina Turaka u inostranstvu nas podržava“.

Ako se pogledaju rezultati izbora prethodnih godina može se zaključiti da će većina od više od 1,4 miliona Turaka koji žive u Nemačkoj verovatno narednih dana da glasa za Erdogana i njegovu AKP. Naime, na referendumu o ustavu prošle godine gotovo dve trećine svih nemačkih Turaka podržalo je Erdogana u nameri da uvede predsednički sistem.

Prevremeni izbori u Turskoj koji se održavaju 24. juna imaju za cilj da dovrše tu reformu – koja je u Nemačkoj veoma kontroverzna i sporna. Prvobitno su izbori bili predviđeni za 2019. godinu, ali ih je Erdogan raspisao ranije kako bi izbegao preteću monetarnu krizu. Drugo, on je želeo da spreči da ojača nova nacionalistička „Dobra stranka“ (İyi Parti), koja bi mogla da mu bude previše jaka konkurencija. U najboljem slučaju – s tačke gledišta Erdogana – on bi nakon pobede bio i šef države i šef vlade sa značajnim uticajem na pravosuđe.

„Atmosfera zastrašivanja“

Međutim, prema istraživanjima javnog mnjenja, Erdoganova pobeda nije sasvim sigurna. Opozicija nastupa s pet kandidata i to za njega može da bude opasno.

S time se slaže i poslanik u Bundestagu Roderih Kiezeveter (CDU): „Mnogi birači sve više kritikuju negativne efekte koje Erdoganova rekonstrukcija države ima privredu i građanska prava“, kaže za DW političar Demohrišćana.

Istovremeno, poslanica Levice u Bundestagu Gokaj Akbulut očekuje da će na Turske koji žive u Nemačkoj biti izvršen veliki pritisak. „U Nemačkoj se poslednjih godina među turskim građanima proširio osećaj straha. Mnogi se ne usuđuju da otvoreno iznesu svoj politički stav, jer misle da bi time mogli da naude članovima svojih porodica u Turskoj“.

Pored toga, kaže poslanica Levice, turska vlada formirala je mrežu špijuna u Nemačkoj koja neometano prikuplja informacije o opoziciji. „Bilo bi naivno verovati da to ne utiče na ponašanje birača u Nemačkoj“, tvrdi Gokaj Akbulut.

S druge strane, političar CDU Kizeveter po tom pitanju ima drugačije mišljenje: „Očekujem miran izborni proces i čvrsto sam uveren da će svaki birač, slobodno i samostalno moći da odluči o tome za koga će da glasa“.

„Ne očekujem da će izbori biti slobodni“

Sumnje poslanice Levice deli i Gide Jensen, poslanica liberalne FDP u Bundestagu. Ona će inače biti licu mesta kao posmatrač OEBS-a. Jensenova ne veruje da će sve proteći „slobodno i nezavisno“. Kao predsedavajuća Odboru za ljudska prava u Bundestagu posebno je zabrinuta zbog toga što bi se „u pritvoru moglo da se nađe na desetine hiljada ljudi – kritičara režima“, izjavila je Gide Jensen za DW.

Kritikama se pridružio i Džem Ozdemir iz Zelenih: „Svako ko želi demokratsku Tursku okrenutu Evropi nada se demokratskim izborima“. Ozdemir podseća reciomo na to da kandidat Demokratske stranke naroda (HDP), Selahatin Demirtaš, kampanju mora da vodi iz zatvora gde se nalazi još od 2016. zbog optužbi za terorizam.

Sve u svemu, kategoričan je Ozdemir, o slobodnim izborima baziranim na zapadnim standardima, u Turskoj nema ni reči.