Suočeni sa rastućim tenzijama, sveobuhvatni strateški cilj Vladimira Putina sada je jasan: da raspusti NATO i razotkrije ranjivost Alijanse, ukazuje Ivana Stradner, savetnica u Fondaciji za odbranu demokratije iz Vašingtona u analizi za britanski Telegraf.
S obzirom da Rusija doživljava neuspehe u Ukrajini, neposredna pretnja članicama NATO-a poput Poljske i baltičkih država može biti donekle ublažena.
Međutim, navodi Stradner, na Balkanu se nalazi najslabiji bok NATO-a, koji predstavlja pogodnu metu za ruske ambicije.
Proteklog vikenda u jednom od najgorih sukoba od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. desetine teško naoružanih etničkih Srba napalo je policiju na severu Kosova i zabarikadiralo se u pravoslavnoj crkvi.
Ubijen je jedan kosovski policajac i trojica napadača.
Kosovski lideri su to, razumljivo, označili kao teroristički napad.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao je bilo kakvu umešanost, požalivši se ambasadoru Rusije u Srbiji Aleksandru Bocan Harčenku da kosovski premijer Albin Kurti sprovodi „brutalno etničko čišćenje“ uz podršku Zapada.
Ova eskalacija je, naglašava Stradner, ostvarenje sna Moskve.
Srbija i Rusija već mesecima pripremaju Srbe za eskalacije na Kosovu, raspirujući tenzije na Balkanu kako bi odvratile Zapad od ruskog rata u Ukrajini.
Oni su preplavili informativni prostor propagandom ponavljajući staru tvrdnju da Kosovo pripada Srbiji – u jednom propagandnom prilogu se tvrdilo da Velika Britanija tamo sprema rat.
Kao što svaki student istorije Balkana zna, takva retorika je i ranije izazivala etničko nasilje u regionu.
Rusija je brzo iskoristila ovaj incident: ruski portparol je izjavio da „dodatni pritisak Zapada“ dovodi „ceo region Balkana do opasne ivice“. Putin zna da ne treba da šalje vojne snage na Balkan – on može koristiti hibridni rat da destabilizuje region i ponovo uspostavi Rusiju kao jedinog pouzdanog pregovarača o sukobu.
Na ovaj način ostvaruje tri cilja: odvraća Zapad od Ukrajine, ojačava regionalni položaj Moskve i daje Putinu uticaj na zapadne sile ako žele da spreče eskalaciju sukoba u regionu.
Srbija takođe ima koristi.
Vučić je eskalirao, a zatim i deeskalirao na Kosovu tako što se pozicionirao kao stub stabilnosti i koristio ga kao monetu za pregovaranje sa Zapadom.
Vučićev krajnji cilj je da zadrži vlast, a kosovska kriza mu pomaže da skrene pažnju sa sopstvenih unutrašnjepolitičkih pitanja i da pojača podršku za predstojeće izbore.
Bela kuća je u petak preduzela korak bez presedana i javno upozorila na „veliko srpsko vojno raspoređivanje duž granice sa Kosovom“. Koliko god ovo opasno, Vučić zna da ne treba da šalje vojsku.
Umesto toga, on može da koristi Putinov priručnik i pošalje vojnike „male zelene čovečuljke“ bez obeležja da potkopaju Kosovo i stvori odnosvu za uverljivo poricanje. Možda se upravo to već dogodilo, navodi Stradner.
NATO je najavio da će pojačati prisustvo svojih trupa na Kosovu, a Ministarstvo odbrane Velike Britanije prenosi komandu nad vojnim bataljonom na NATO da pruži pomoć – ali mora učiniti više, i to brzo, da uguši nasilje i upozori Rusiju i Srbiju.
Nužno je što hitnije da pojača svoje informativne operacije u zemlji i inostranstvu. Još jedna kosovska kriza mogla bi se lako preliti na Severnu Makedoniju, državu članicu NATO-a, i imala bi velike implikacije na evropsku odbranu u trenutku kada su SAD ometane predstojećim izborima.
Ovo je opasan trenutak, ali malo ko o tome govori.
Tri decenije nakon krvavog raspada Jugoslavije, etničke tenzije na Balkanu nikada nisu nestale.
Uprkos sveukupnoj vojnoj nadmoći NATO-a, on ima slabu ruku na Balkanu, a Rusija ga tamo i dalje nadmašuje.
Vreme je da NATO ojača svoje prisustvo u regionu i stavi Rusiju u defanzivu, zaključuje se u analizi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.