Estonski predsednik: Putin nije lud, ali mogao bi da pribegne oružju za masovno uništenje

U intervjuu za Njuzvik, Karis je rekao da bi, iako „nije previše zabrinut“ da će Moskva sprovesti svoje nuklearne pretnje, on i drugi zapadni lideri trebalo da se prirpeme za tu mogućnost.

„Postoji svega šačica ljudi koji su bliski Putinu i koji ga zapravo poznaju. Ali on definitivno nije lud, bar ne u medicinskom smislu. To znači da on zna tačno šta radi“, kaže Karis.

„Nemamo mnogo informacija, kada Putin počne da smenjuje generale možemo samo da spekulišemo da se nešto ne odvija onako kako je on hteo“, dodaje.

„Ali ako Rusija postane zaista očajna, tada bi – a ne bih rekao slučajno, već pre namerno – mogla da pristine crveno dugme“, rekao je estonski predsednik.

„Ipak, to nije tako lako. Nije kao da imate dugme u jednom ćošku i samo dođete i pritisnete ga. Postoje određene procedure koje moraju da se poštuju“, napominje on.

„Iako nisam previše zabrinut, treba ostaviti otvorene oči pred mogućnošću da bi to moglo da se dogodi. To znači da moramo biti spremni, bar na mentalnom nivou, i moramo razmisliti šta bi u tom slučaju trebalo uraditi“, dodaje Karis.

Dok su zapadni lideri više puta naglašavali da im je prioritet da izbegnu direktan sukob NATO-a i Rusije koji bi mogao da se pretvori u nuklearni sukob, oni istovremeno Putinove nuklearne pretnje opisuju kao pokušaje da se zastraše oni koji podržavaju Kijev i da se podrije ujedinjena podrška zapada Ukrajini.

Čak i ako se ispostavi da će, kako neki analitičari tvrde, rat u Ukrajini biti Putinov poslednji rat, Karis upozorava da ne postoje garancije da će njegov naslednik – što je pozicija za koju za sada nema poznatih kandidata – odabrati drugačiji put.

„Čak i ako Putina više ne bude, biće tu neko drugi, a moglo bi da potraje dok na vlast ne dođe lider koji je voljan da sarađuje sa ostatkom sveta“, ističe on.

Stanje javnog mnjenja u Rusiji je za mnoge postalo predmet usijane debate.

Ankete ukazuju da postoji mešavina podrške, apatije i nezadovoljstva kada je u pitanju rat u Ukrajini, a neki sugerišu da mnogi Rusi ne žele da budu ubijeni ili osakaćeni zbog revanšističkog rata koji Moskva vodi.

Kremlj se, sa svoje strane, hvalli da ima „jasnu podršku“ ruskog naroda za svoju takozvanu „specijalnu vojnu operaciju“.

Karis smatra da postoji veliki znak pitanja kada se radi o tome šta ruski narod želi.

„Ne možemo da dođemo do pravih informacija o tome šta Rusi zapravo misle zato što ih stalno ućutkuju, kao što je bio slučaj pod sovjetskim režimom“, kaže on.

„U udaljenim i ruralnim oblastima, gde žive ljudi koji su veoma siromašni i šalju svoje sinove u rat, situacija je mnogo drugačija nego u Moskvi i recimo Sankt Peterburgu, gde mnogi možda i ne primećuju da je rat u toku“, kaže Karis.

Male su šanse da bi moglo doći do državnog udara ili masovne pobune koja bi svrgnula Putina sa vlasti i stvorila novi put za Rusiju.

Ipak, i zapadni analitičari i ruski nacionalistički propagandisti spekulišu o potencijalom haotičnom raspadu Rusije u slučaju da dođe do ubedljivog poraza u Ukrajini.

Karis kaže da ne očekuje takav scenario.

„Teško da će do toga doći. Resursi se ne nalaze u Moskvi ili Sankt Peterburgu, već u Sibiru“, rekao je on, ističući da ni jedan naslednik na čelu države ne bi mogao sebi da priušti da izgubi tako unosnu imovinu.

„To se neće dogoditi, jednostavno neće“, zaključuje Karis.