EU će moći da se bori u hibridnom ratu

Dvadeset tri od 28 država članica potpisale su sporazum poznat kao trajna strukturna saradnja, ili skraćeno Pesko. Britanija, koja će napustiti EU 2019, i Danska nisu se obavezale na novi sporazum.

Šefica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini opisala je novi sporazum među članicama kao „istorijski momenat za evropsku odbranu“ i dodala da su se „23 članice Unije obavezale da će ujediniti svoje resurse i operativne korake za nešto veliko“. Preostale države koje danas nisu potpisale novi pakt učiniće to kasnije, prenose agencije.

„Posle toliko godina će, najzad, biti pokrenute odredbe Lisabonskog sporazuma vezane za mogućnost članica EU da imaju stalnu strukturu saradnje u odbrani“, izjavila je Federika Mogerini, prenosi FoNet.

Mogerinijeva je istakla da su zemlje već podnele više od 50 zajedničkih projekata u oblasti bezbednosne saradnje i vojnih operacija. Pesko će, prema njenim rečima, uz podršku fonda EU za odbranu, omogućiti državama članicama da koriste ekonomiju obima Evrope te u skladu sa tim doprinesu boljim rezultatima. Njihovi potpisi su znak političke volje, kaže Mogerinijeva, i dodaje da će program stupiti na snagu kada bude zakonski odobren, verovatno u decembru. Nemački ministar inostranih poslova Zigmar Gabrijel pozdravio je sporazum kao „veliki korak u pravcu samoodrživosti i jačanja bezbednosti i odbrambene politike EU, što je zaista prekretnica u evropskom razvoju“.

Prema sporazumu, države članice će izložiti akcioni plan uz navođenje svojih odbrambenih ciljeva. Mogerinijeva, vojni šefovi EU i evropska Agencija za odbranu će potom razmotriti da li su planovi „vredni poštovanja“. Oni koji ne budu ispunjavali svoje obaveze biće izbačeni iz grupe.

Zvaničnici EU insistiraju da ovo nije birokratska saradnja, već istinska investicija koja će pomoći evropskoj odbrambenoj politici, podstaći istraživanja i razvoj u vojnoj oblasti koje su bloku neophodne. Najnoviji sporazum će, navodi Mogerinijeva, dopuniti bezbednosne ciljeve NATO-a. EU, ističe evropska šefica za spoljnu politiku, ima sredstva da se bori u hibridnom ratu – da koristi konvencionalno oružje zajedno sa propagandom i sajber napadima – koje vojni savez nema na raspolaganju. Prema sporazumu, potpisnice se obavezuju da će povećati vojnu potrošnju ne precizirajući tačno koliko, kao što je slučaj sa NATO koji predviđa donju granicu od dva odsto BDP-a za bezbednosni budžet do 2020. Države će kroz saradnju na zajedničkim projektima biti u stanju da iskoriste svoju kombinovanu potrošnju za mnogo potrebnije stvari poput vazdušnog saobraćaja ili bespilotnih letelica.

Gabrijel je istakao da je zajednički rad „ekonomičniji nego da svaka zemlja pojedinačno radi isto“. „Mislim da će evropska saradnja u oblasti odbrane zaista doprineti i da uštedimo novac – imamo 50 odsto od budžeta SAD u oblasti odbrane u Evropi, ali samo 15 odsto efikasnosti“, zaključio je nemački ministar.

Zapadni Balkan "u fokusu"

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnju politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je da su unutar EU pojačane komunikacije sa fokusom na Istočnu Evropu, Zapadni Balkan i Sredozemlje. „Sa ministrima spoljnih poslova se razgovora o tome kako se to može dalje podržati. Očekujem da će ministri podržati moj predlog povećanja budžeta za strateške komunikacije“, rekla je Federika Mogerini. Ona je ocenila da saradnja EU i NATO izuzetno dobro napreduje.