EU razmatra uvođenje uslova za dobijanje novca iz kohezionog fonda

Reforma kohezione politike podstaknuta je mogućim proširenjem na Ukrajinu i zemlje Zapadnog Balkana, koje bi dobile veći deo tog novca.

Brisel je slične mere uveo tokom pandemijske krize, kada je isplata novca iz fonda za oporavak od kovida-19 bila povezana s unutrašnjim reformama.

Komisija je sada predložila da se taj model prilagodi finansirajnu iz kohezionog fonda, koji se koristi za jačanje razvoja siromašnijih regiona Evrope i smanjivanje ekonomskog jaza.

Kohezioni fond je za period od 2021. do 2027. godine iznosio gotovo 392 milijarde evra, što je skoro trećina višegodišnjeg budžetskog okvira EU, a do sada se većina tih sredstava isplaćivala na osnovu dogovorenih kriterijuma, a ne kao nagrada za ispunjavanje ciljeva.

Međutim, u dokumentu koje je ove sedmice potpisalo 27 evropskih komesara, Evropska komisija je prvi put iznela mogućnost uslovljavanja isplate novca.

„Postoji široka podrška finansiranju zasnovanom na učinku“, navodi se u dokumentu u koji je briselski portal Politiko imao uvid.

EU razmišlja o reformi kohezione politike dok se priprema za mogući ulazak Ukrajine i zemalja Zapadnog Balkana, koje bi koristile veći deo tih sredstava kako bi ekonomski sustigle druge članice.

EU se poslednjih godina borila da natera neke članice, pre svega Mađarsku i Poljsku, da poštuju demokratske standarde i u tom cilju im je uskraćivala neka finansijska sredstva.

Kada bi koheziono finansiranje zavisilo od reformi od samog početka članstva neke zemlje, bilo bi lakše držati vlade na pravom putu, piše Politiko, dodajući da to ipak neće biti lako postići u praksi.

Evropska komisija je ukazala da je pristup zasnovan na učinku u raspodeli sredstava iz fonda za oporavak podstakao članice da usvoje reforme i „nagrade napredak na tom putu“.

U slučaju kohezionog fonda, prema dokumentu, bilo bi podsticano veće učešće lokalnih zajednica i zainteresovanih strana, nešto što je nedostajalo fondu za oporavak od pandemije.

U tekstu se takođe naglašava potreba za snažnom revizijom i sistemima kontrole.

Izveštaj će biti uključen u predstojeću raspravu o narednom sedmogodišnjem budžetu, a zvaničan predlog Komisije će pre toga morati da jednoglasno odobre sve zemlje članice.