AFP: EU pokušava da obezbedi svoje mesto u razgovorima ‘dan posle’ kraja rata u Gazi

U nemogućnosti da ima „jači glas“ o tekućem sukobu Izraela i Hamasa, EU se ipak nada da će igrati ulogu u definisanju trajnog rešenja između Izraela i Palestinaca.

U tom kontekstu, već je održano nekoliko sastanaka sa arapskim zemljama u regionu. U ponedeljak se ministri spoljnih poslova EU ponovo sastaju sa kolegama iz Saudijske Arabije, Katara, Egipta, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Jordana, kao i sa generalnim sekretarom Arapske lige.

EU, kao i veći deo međunarodne zajednice, zalaže se za rešenje dve države – Izrael i Palestina, kako bi se obezbedio trajni mir u regionu rastrzanom sukobom koji traje više od 70 godina.

A da bi se to postiglo, šef evropske diplomatije Žozep Borel (Josep Borrell) je danas, primajući palestinskog premijera Mohameda Mustafu u Briselu, naglasio da je samo „jaka“ palestinska vlast u stanju da garantuje mir.

Mustafa se nalazi u Briselu povodom konferencije palestinskih donatora.

Borel je pozvao Palestince da preduzmu neophodne reforme, uključujući i u smislu jačanja vladavine prava, i pozvao Izrael da stavi tačku na širenje svojih naselja, što je „suprotno međunarodnom pravu“.

„Mislim da je funkcionalna Palestinska uprava takođe u interesu Izraela, jer za postizanje mira potrebna je jaka takva uprava“, rekao je Borel.

Evropljani su pokazali svoje podele od napada bez presedana koje je palestinski pokret Hamas pokrenuo protiv Izraela 7. oktobra.

Ove razlike su gotovo nepremostive, između zemalja poput Nemačke, koja želi da ne učini ništa što bi moglo da ugrozi njen odnos sa Izraelom, i drugih zemalja poput Španije, koja je sa Irskom najavila da će priznati državu Palestinu.

Ove dve zemlje EU su, uz Norvešku, prošle nedelje su najavile da priznaju državu Palestinu od 28. maja.

To je samo „pravda“ za palestinski narod, rekao je danas španski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albarez (Jose Albares).

Druge evropske zemlje odbijaju da to učine ili smatraju da je još prerano za to.

Ove podele su često sprečavale usvajanje zajedničkih deklaracija u EU, ili su rezultirale kompromisnim tekstovima ograničenog obima.

Tokom evropskih samita prošlog decembra i februara, na primer, nijedan tekst nije mogao da bude usvojen na tu temu. Tada su usvojene deklaracije, ali bez Mađarske.