EU gubi uticaj u digitalnoj sferi u vreme kad ima centralnu ulogu u ekonomiji

Potpisivanje velikih ugovora o „oblaku“ krupnih evropskih grupa ili institucija i američkih IT giganta bilo je nedavno: „Google Cloud“ sa „Renoom“ i firmom „Orange“, Dojče banke ili „Lufthanče“, „Amazon Web Services“ s „Folksvagenom“, „Majkrosofta“ s francuskim Ministarstvom zdravstva o skladištenju podataka i istraživanju…

„Oblak“ označava razne uskuge korišćenja računarskih resursa na čitavoj mreži za skladištenje i računanje, bez obaveze posedovanja sopstvene računarske opreme, skupe za održavanje i obnovu.

Taj trend zabrinjava posebno Nemačku koja predvodi po bogatom nasleđu brda podataka zahvaljujući moćnoj industriji.

„Većina evropskih podataka se čuva van Evrope ili, ako se čuva u Evropi, na serverima su koji pripadaju vanevropskim kompanijama“, upozoravali su stručnjaci i zvaničnici sredinom jula u izveštaj od trideset stranica napisanog pod upravom bivšeg menadžera velikog nemačkog izdavača softvera SAP, Heninha Kagermana.

EU „gubi uticaj u digitalnoj sferi, u vreme kada je preuzela centralnu ulogu u ekonomiji“, saopštili su oni.

Početkom meseca, visoki jedan francuski zvaničnik postavio je još oštriju dijagnozu tokom sastanka IT profesionalaca kojeme je agecnija AFP prisustvovala pod uslovom da poštuje anonimnost sagovornika.

„Imamo ogroman predmet sigurnosti i suverenosti ‘oblaka’ „, objasnio je on. „U mnogim slučajevima to je čak i izdaja“ evropskih kompanija ili institucija „sve to dati“ vanevropskim akterima „jer je tako jednostavnije“, rekao je on.

Ipak, dodao je, „imamo veoma dobre igrače u ‘oblaku’ i obradi podataka“.

Jedan od izvora zabrinutosti Evropljana potiče iz „Zakona o ‘oblaku’ “ američkog zakonodavstva koje moćnim bezbednosnim agencijama SAD omogućava pristup u određenim slučajevima tudjim podacima kod američkih provajdera, gde god da se nalaze na planeti.

„Moja kompanija je američka i dobro znam kakve su implikacije takvog zakonodavstva“, nedavno je upozorio jedan francusko-američki direktor, pod uslovom anonimnosti. „A s obzirom na američku retoriku, ove stvari se neće promeniti nabolje“, rekao je on.

Čak i izvan pitanja integriteta – zaštite podataka, mogućnost njihove eksploatacije i koristi od njih zabrinjava mnoge evropske stručnjake i donosioce odluka.

Dok je Evropa „sposobna da proizvodi podatke, potrebni su joj drugi da bi mogla da ih koristi, kao i zemlje koje imaju rudu, ali su drugima dale pravo da je koriste, i to sa ekstremno niskim prinosima za sebe“, objasnio je visoki francuski zvaničnik.

Nemačka i francuska vlada najavile su juna projekat „Gea X“, kako bi napravile evropsku ponudu.

Umesto da ohrabre samo jednu ili više gigantskih kompanija da ponude mnoštvo usluga – skladištenje, računarsku snagu, alat za obradu podataka i veštačku inteligenciju, alat za šifrovanje i bezbednost, Pariz i Berlin žele da stvore mrežu evropskih kompanija koje posluju po istim normama i standardima.

Bila i to neka vrsta decentralizovanog „tržišta“ na kojem bi svaki potencijalni kupac našao sve što mu treba, i to samo u Evropi.