EU i Kina postigli dugo čekani investicioni dogovor

U vreme zabrinutosti mnogih zbog stanja ljudskih prava u Kini, EU je saopštila da su sedmogodišnji pregovori Brisela i Pekinga zaključeni „u načelu“ tokom video konferencije Sija, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela.

U razgovoru su učestvovali i nemačka kancelarka Angela Merkel, čija zemlja predsedava Evropskoj uniji, i predsednik Francuske Emanuel Makron.

Fon der Lajen je rekla da je EU „otvorena za poslove, ali privržena reciprocitetu, jednakim tržišnim uslovima i vrednostima“.

Za ratifikaciju dogovora biće potrebno nekoliko meseci. Da bi stupio na snagu, dogovor treba da ratifikuje Evropski parlament, a pitanje ljudskih prava moglo bi da bude škakljivo.

Prema podacima EU, Kina je sada njen drugi najveći trgovinski partner, iza SAD, dok je Unija najveći kineski trgovinski partner.

Trgovinska razmena EU i Kine u proseku je veća od milijardu evra dnevno.

Dogovor je, prema EU, postignut nakon što se Kina obavezala da ratifikuje pravila Međunarodne organizacije rada o prinudnom radu.

EU je juče izrazila zabrinutost zbog „ograničenja slobode izražavanja i pristupa informacijama, zastraživanja i nadzora novinara, kao i zbog hapšenja, sudjenja i osudjujućih presuda braniocima ljudskih prava, advokatima i intelektualcima u Kini“.

Unija se nada da će investicioni dogovor pomoći u ispravljanju neuravnoteženog pristupa tržištu i stvoriti nove investicione prilike za evropske kompanije u Kini, tako što će obezbediti da one mogu da se nadmeću sa drugima po jednakim uslovima kada posluju u toj zemlji.

Dogovor je najambiciozniji koji je Kina do sada sklopila s trećom zemljom, navela je EU i dodala da će on omogućiti dodatan pristup mnogim oblastima kao što su sektor električnih i hibridnih vozila, privatne bolnice, telekomunikacije.

Medjutim, dogovor ima potencijal da stvori tenzije sa administracijom novoizabranog predsednika SAD Džozefa Bajdena, svega nekoliko nedelja nakon što je EU predložila da se transatlantski dijalog pozabavi „strateškim izazovom koji predstavlja sve veće samopouzdanje Kine“ u medjunarodnoj areni.

EU medjutim navodi da će joj investicioni sporazum pružiti isti nivo pristupa kineskom tržištu kakav imaju SAD i insistira da će od sporazuma koristi imati i drugi trgovinski partneri jer će Kina morati da poštuje visoke standarde ponašanja.

Dogovor uključuje i jasna pravila protiv prisilnog transfera tehnologija, prakse koja podrazumeva da vlada zahteva od stranih investitora da dele s njom tehnološke tajne u zamenu za pristup tržištu.