EU i SAD: Dvostruki samit u Budimpešti nakon Trampove pobede

Evropa mora postati nezavisnija i otpornija, bez obzira na to ko vlada u Beloj kući u Vašingtonu. Tako je još u julu u intervjuu za DW tokom četvrtog sastanka Evropske političke zajednice (EPZ) u Velikoj Britaniji upozorio Šarl Mišel, predsednik Saveta EU. Sada, neposredno nakon predsedničkih izbora u SAD, 47 članica EPZ okuplja se na petom samitu u Budimpešti.

Pitanje u centru pažnje: kako bi Evropa trebalo da reaguje na izbornu pobedu Donalda Trampa? Šta znači pobeda republikanaca za podršku Ukrajini, bezbednosne garancije NATO i odbranu Evrope od ruske pretnje?

U pozivnom pismu za sastanak u Mađarskoj Šarl Mišel ističe da svetske krize „ugrožavaju mir, stabilnost i prosperitet u našem regionu“. Pored ruskog napada na Ukrajinu, nasilja na Bliskom istoku i sukoba u Africi, tu su i oslabljena svetska ekonomija i rastući pritisak migracija, kaže Mihel, prenosi DW.

Mađarski premijer Orban u uzletu

Jedan od domaćina evropskog samita, mađarski premijer Viktor Orban, trenutno predsedava Savetu Evropske unije. Do sada je bio jedini uvereni Trampov pristalica među liderima država i vlada EU. Orban je povratak nepredvidljivog američkog predsednika na vlast nazvao „pobedom za svet“.

Ovog leta, nakon što je Mađarska preuzela šestomesečno predsedavanje Savetu EU, Orban je razljutio mnoge svoje kolege. Najpre je krenuo je u samoproglašenu „mirovnu misiju“ u Kijev, Moskvu, Peking i Mar-a-Lago (Trampovu rezidenciju na Floridi), a nakon toga je izjavio da Donald Tramp može d okonča rat Rusije protiv Ukrajine za nekoliko dana. Orban je hvalio sebe kao jedinog lidera u Evropi koji želi mir. Kao odgovor na to, EU je započela svojevrsni diplomatski bojkot. Na sastanke mađarskog predsedništva EU dolazili su samo retki ministri i nijedan komesar EU.

Tramp kao virtuelni gost?

Ali, to nije sve: Viktor Orban priprema još provokacija za dvostruki samit u Budimpešti. Navodno želi da organizuje video-razgovor s ponovno izabranim predsednikom Trampom kako bi on virtuelno učestvovao na sastanku Evropljana. Diplomate EU to su oštro odbile prilikom priprema za samit. Orban je onda zapretio da će otkazati i planirani video-razgovor s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Trenutno nije jasno da li će Zelenski lično doći u Budimpeštu.

Ukrajinski predsednik želi da uveri članove Evropske političke zajednice i Evropske unije da moraju više da pomognu njegovoj zemlji ako se SAD od januara povuku iz finansiranja i snabdevanja Ukrajine u njenoj odbrani od Rusije. To povlačenje je Donald Tramp najavio. Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je u prvoj reakciji: „Stvari će sada teći potpuno drugačije.“ Svi će se kanali koristiti kako bi se brzo uspostavio dobar radni odnos s novom Trampovom administracijom.

EU se priprema za američke carine

Olaf Šolc i mnogi drugi evropski lideri čestitali su Donaldu Trampu na pobedi i najavili nastavak partnerstva sa SAD kao nešto prirodno i poželjno. Osim tih ritualnih diplomatskih fraza, EU s druge strane priprema ekonomski odgovor na „Trampa 2.0“.

Evropska komisija i države-članice EU na tajnim sastancima radnih grupa pripremale su kontramere ako ponovo izabrani predsednik zaista uvede masivne carine na proizvode iz Evrope. Ekonomski institut IFO iz Minhena strahuje da bi nemačka privreda mogla da pretrpi štetu od 33 milijarde evra zbog Trampovih carina. SAD su najveće izvozno tržište za nemačke kompanije.

EU želi ekonomsku suradnju

Lideri 27 zemalja EU sastaju se na neformalnom samitu u petak, dan nakon samita Evropske političke zajednice. Jedina tema: kako privredu EU učiniti konkurentnijom u odnosu na SAD i Kinu?

Bivši italijanski premijer i bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi sastavio je strateški dokument koji predviđa stotine milijardi evra ulaganja u privredu. Gde pronaći ta sredstva – to je predmet žestokih rasprava. Čini se da su nova zajednička zaduživanja EU isključena kao mogućnost.

Lidere Evropske unije posebno zabrinjava trenutno slaba Nemačka, zemlja na ivici recesije koja bi i ostatak Evrope mogla da povuče u ekonomsku krizu. Politička kriza u Berlinu nakon raspada vladajuće koalicije i to što je francuski predsednik Emanuel Makron oslabljen na unutrašnjem planu, čine neformalno nemačko-francusko liderstvo i inicijative unutar EU daleko slabijim nego što bi trebalo da budu. U taj prostor sada bi mogli da uđu desničarski nacionalistički krugovi oko Mađara Viktora Orbana ili takođe desničarska italijanska premijerka Đorđa Meloni.

Šta je EPZ?

Evropskoj političkoj zajednici, osnovanoj pre dve godine nakon ruskog napada na Ukrajinu, pripadaju gotovo sve evropske države, Turska i države Severnog Kavkaza. Izričito su isključene Rusija i njen bliski saveznik Belorusija. Vatikan, na čijem je čelu papa, po sopstvenoj želji ne učestvuje.

Sastanak te svojevrsne anti-putinovske koalicije EPZ i to baš u Mađarskoj, verovatno će dodatno pojačati napetost razgovora. Mađarski premijer Viktor Orban svojim političkim stavovima i diplomatskim metodama u velikoj meri se razlikuje od ostatka Evrope. Evropske unije zamera Orbanovoj vladi podrivanje vladavine prava. Mađarska trenutno dobija malo sredstava iz budžeta EU, jer ne poštuje presude Unije suda i krši razne ugovore EU.

Na sastanku EPZ tema će biti i trajni sukobi između Jermenije i Azerbejdžana, kao i između Srbije i Kosova. Osim toga, postavlja se pitanje kako postupiti s izbornim rezultatom u Gruziji, zemlji-kandidatu za članstvo u EU, gde je, čini se, proruska stranka pobedila na parlamentarnim izborima. EU još nije zauzela jasan stav da li će priznati pobedu premijera Iraklija Kobačidsea ili podržati predsednicu Salome Zurabišvili, koja govori o izbornim nepravilnostima. S velikim olakšanjem većina u Evropskoj političkoj zajednici primila je k znanju vest o pobedi predsednica Moldavije Maje Sandu. Ona je najavila da će, uprkos otporu proruske opozicije, svoju zemlji nastaviti da vodi ka Evropskoj uniji.