EU i Ukrajina: Veliko obećanje

Neki misle da je to dobro, drugi nisu sigurni. Treći kažu da će Ukrajina, kao i Srbija, biti večno u čekaonici – ako se EU ne reformiše, piše Dojče vele.

Evropska komisija dala je „jednoj veoma velikoj zemlji Istočne Evrope jedno veoma veliko obećanje – obećanje da će možda u skorije vreme postati članica EU“, komentariše nemački javni servis ARD.

U sredu (8. novembar) je, naime, Komisija preporučila da se otvore pristupni pregovori sa Kijevom i Kišinjevom. Neki mediji u tome vide nameru Unije da se ponovo širi „geopolitički“, što bi bila šansa i za Srbiju i komšiluk.

„Ukrajina je zemlja koja se nalazi usred razornog i skupog rata i za koju se donedavno govorilo da su tamošnje državne strukture u najmanju ruku, hm, problematične s obzirom na korupciju i transparentnost, iako se ponešto jeste poboljšalo“, komentariše dalje dopisnik ARD iz Brisela.

Mnogo je upitnika, dodaje se u komentaru, recimo koliko će trajati rat, koliko će trajati obnova, kakve će uopšte biti granice Ukrajine.

„Ali, zna se da je Ukrajina danas poljoprivredna zemlja. Tako pravi skoro desetinu svog BDP-a, dok je u većini zemalja EU taj udeo ispod tri odsto. (…) Ukrajina kao članica EU bi maltene usisala sve subvencije za poljoprivredu“, pribojava se komentator.

„Može se pretpostaviti da Komisija i nije htela da stvori iole realni scenario, nego da pošalje jasnu poruku Kijevu i Moskvi istovremeno – da Ukrajina neće biti ostavljena na cedilu, naprotiv“, dodaje ARD.

„Koliko god da je to ispravno, toliko je i nemarno prećutati očigledne teškoće. Postoji opasnost da se probude nerealna očekivanja koja će jednog dana biti gorko izneverena“, zaključuje se u tekstu.

Najmoćniji geopolitički instrument EU

Slične dileme ima i komentator lista Handelsblat, ali je njegov zaključak drukčiji:

„Proces pristupanja ’zavisi od zasluga’, kažu u Briselu. Dakle, činovnički proces prema objektivnim kriterijumima. To je besmislica. Pristupna perspektiva je geopolitički instrument, najmoćniji u arsenalu EU. I krajnje je vreme da se opet upotrebi tako.“

Handelsblat dodaje da je EU postala „imperija protiv svoje volje“, ona u kojoj važe načela slobode i demokratije. Kao takva, ona se sudara sa ruskom imperijom, što je ruski predsednik Vladimit Putin davno prepoznao.

Zato, dodaje list, nisu ovo vremena za debate o tome kako tačno EU da integriše jednu veliku agrarnu zemlju.

„Danas je važna poruka Ukrajincima – vi pripadate među nas. I poruka Putinu da EU ne ostavlja na cedilu nikoga u Evropi ko želi da se izvuče iz zone uticaja Kremlja“, zaključuje se u tekstu.

„Osveženje“ za balkanske zemlje

Berlinski Tagescajtung navodi da EU namerava da proširenje upotrebi kao geopolitički instrument kako bi suzbila uticaje zemalja poput Rusije, Kine ili Saudijske Arabije.

„Pozitivno je što tim pragmatičnim geostrateškim putem EU i balkanske zemlje dobijaju osveženje protiv umora od proširenja, nakon što su neke i dvadeset godina u čekaonici EU. Proces na Balkanu je tu i tamo ponovo oživeo“, navodi se u komentaru.

U tekstu se dodaje da EU može da sačuva verodostojnost samo ako, osim na geopolitiku, motri i na principe, na ekonomske i političke osnove na kojima je stvorena.

„Inače postoji opasnost da drugi globalni igrači ponude atraktivne dilove zemljama-kandidatima koje su predugo u limbu. To se već vidi na Zapadnom Balkanu, recimo na primeru Srbije“, dodaje list.

Prvo standardi…

U komentaru Frankfurter algemajne cajtunga se navodi da „geopolitički signal“ ima simboličnu vrednost, ali se insistira na ispunjenju standarda za prijem u EU.

„U pristupnom procesu moraju se stvarno ispuniti konkretni zahtevi za funkcionisanje demokratskih institucija, uprave i pravosuđa. Inače bi proširenje imalo fatalne političke posledice – za buduće članice i još više za EU.“

Navodeći da je put još dug, frankfurtski list piše da je barem pravac rukovodstava u Ukrajini i Moldaviji ispravan. „Vlade obe zemlje ozbiljno rade na reformama. Ali i one su ovim dobile bonus koji u nekom trenutku na putu ka EU treba opravdati.“

Neće biti besplatne ulaznice za Ukrajinu

U berlinskom Morgenpostu se navodi da Ukrajina neće pritiskom na čarobni taster postati članica EU, ali da je svakako zaslužila ovakav signal iz Brisela.

„To je nova motivacija za tamošnji narod koji pati, koji se uz velike žrtve brani od uništenja. To je tračak nade u teška vremena. Ukrajina se ne bori samo protiv agresorske Rusije za svoj opstanak. Ona brani i evropske vrednosti i evropsku slobodu na istočnom krilu EU“, uveren je komentar.

Ipak, kako se dodaje, Kijev nije i neće dobiti besplatnu ulaznicu u EU. „Zemlja mora da se pokaže. Moraće da dokaže reformske korake u borbi protiv korupcije, pranja novca i da saseče uticaj oligarha“, piše Morgenpost.

Ako su mogle Grčka, Bugarska i Rumunija…

Badiše cajtung je skeptičan: „Planirani pregovori EU sa Ukrajinom su deo psihološkog ratovanja. Ali, ko razmatra samo geostrateške razloge, taj žrtvuje kulturološki temeljni konsenzus koji uopšte drži EU na okupu.“

Marksistički list Junge velt piše o „lopovskoj političkoj klasi“ Ukrajine, o pranju novca, mutnim poljoprivrednim poslovima – što sve, doduše biranim rečima, kritikuje i Evropska komisija.

„Ovome bismo mogli prići sarkastično i reći – pa nije ovo prvi put. EU je primila notorno korumpiranu Grčku, kod Bugarske i Rumunije se zažmurilo iz geopolitičkih razloga, pa zašto se ne bi prigrlila i korumpirana Ukrajina?“, navodi list.

Primeri Srbije i Albanije

Na kraju, švajcarski Noje cirher cajtung piše da Ukrajina treba da postane deo Evropske unije – ali „drugačije Evropske unije“.

„Sa ovako ustrojenom EU, pristupanje Ukrajine je nerealno čak i na dugi rok. Ta država ne može da preskoči birokratske prepone. Volja u zemlji, da se politički bude deo Evrope, mogla bi da iščili za par godina. Ko hoće da zna kako to ide neka samo studira primere Srbije ili Albanije“, piše u komentaru.

„Ukrajini, Moldaviji i balkanskim državama treba drukčija EU. Njima treba EU kojoj se može pristupati korak po korak, i forma članstva koja uzima u obzir njihovu sposobnost i volju da se integrišu“, zaključuje ciriški list.