EU i Velika Britanija bliže dogovoru o Bregzitu

Politička deklaracija, kojom se određuje kako će trgovinska, bezbednosna i druga pitanja funkcionisati, „u principu je dogovorena“, saopšteno je iz Evropskog saveta. Britanska premijerka Tereza Mej je juče izvestila članove kabineta o nacrtu. London i Brisel su već postigli dogovor o nacrtu uslova za izlazak Britanije iz EU 29. marta naredne godine.

„Upravo sam predstavnicima 27 zemalja članica EU poslao nacrt političke deklaracije o budućim odnosima između EU i Velike Britanije. Predsednik Komisije me je obavestio da je on prihvaćen na pregovaračkom nivou i u principu prihvaćen na političkom nivou“, napisao je na Tviteru predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Do ovoga je došlo pošto su u sredu uveče sastanak održali Mej i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

Dauning strit je u više navrata jasno stavio do znanja da je neophodan dogovor o budućim odnosima kako bi se nastavilo ka zakonski obavezujućem sporazumu o povlačenju. Nije još jasno da li će biti potrebni dodatni pregovori pre sastanka predstavnika EU u nedelju, ili tokom njega, da bi se razrešila neslaganja oko nekih delova sporazuma, usled žalbi nekih zemalja članica EU. Španski premijer Pedro Sančez rekao je da je njegova vlada „uznemirena“ zbog toga što sporazumom nije precizirano da o budućnosti Gibraltara treba direktno da odlučuju zvaničnici iz Madrida i Londona, a Francuska je zatražila neke izmene u tekstu o ribarskim pravima.

Ako sporazum o povlačenju i politička deklaracija budu potpisani u nedelju, Tereza Mej će se posvetiti tome da ih odobri parlament, pošto se smatra da trenutno nema podršku većine. Ukoliko se sve bude odvijalo kako je planirano, Velika Britanija i EU će upotrebiti političku deklaraciju kao osnov za trgovinski sporazum, koji bi trebalo da bude zaključen tokom tranzicionog perioda koji počinje posle 21. marta i trajaće 21 mesec, a tokom kojeg će Britanija nastaviti da bude član jedinstvenog tržišta i carinske unije EU.

U nacrtu dokumenta stoji da bilo kakav finalni dogovor sa Velikom Britanijom ne sme da ugrozi „četiri slobode“ EU – slobodu kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi unutar preostalih 27 zemalja članica bloka. „Budući odnosi će biti zasnovani na ravnoteži prava i obaveza, uzimajući u obzir principe svake strane. Ta ravnoteža mora da osigura autonomiju donošenja odluka unije i da bude dosledna principima unije, naročito uz poštovanje integriteta jedinstvenog tržišta i carinske unije i nedeljivosti četiri slobode“, navodi se u dokumentu. „Takođe mora da bude osiguran suverenitet Velike Britanije i zaštita njenog unutrašnjeg tržišta, uz poštovanje rezultata referenduma iz 2016, i uzimajući u obzir razvoj njene nezavisne trgovinske politike i okončanje slobode kretanja ljudi između EU i Velike Britanije“, stoji u nacrtu dokumenta.

Liderka Donjeg doma Andrea Lidsom, jedna od nekolicine ministara za koje se zna da su tražili promene u tekstu dokumenta, pozvala je članove parlamenta da ga podrže. „Kada sporazum bude postignut, biće stavljen pred parlament i članovi parlamenta će odlučivati o tome da li da ga podrže ili odbiju. Ali ljudi ne bi smeli da budu u zabludi misleći da će EU biti spremna da se ponovo krene ispočetka i da se pregovara o drugačijem sporazumu. Zbog toga je veoma važno da postignemo da sporazum bude odobren“, rekla je Lidsom.

Laburisti i druge opozicione stranke su najavile da će glasati protiv sporazuma o povlačenju, kao i premijerkini partneri iz Demokratske unionističke stranke. Desetine članova parlamenta iz njene Konzervativne stranke su takođe protiv sporazuma i tvrde da će on Britaniju previše vezati za EU.