„EU ima pet načina ako zaista želi da satera Putina u ćošak“: Politiko je analizirao svaku od njih

Umesto da suzbije prodaju nafte i gasa iz Rusije vrednu više milijardi dolara ili da osigura da zabranjene tehnologije na kraju ne odu u njene oružane snage, Brisel cilja na mali broj kompanija koje krše pravila.

Uz nedostatak konsenzusa među zemljama i žestoko protivljenje Mađarske, koja nastavlja da teži bližim vezama sa Rusijom, jasno je da EU oseća da joj ponestaje opcija da ograniči ratno huškanje Moskve u Ukrajini.

Ipak, te opcije postoje.

Evo pet stvari koje bi kreatori politike mogli da urade kada bi zaista želeli da pritisnu predsednika Vladimira Putina. Tim Politico je svaku od opcija procenjivao na osnovu verovatnoće da će se to zaista i desiti i koliko bi to ispraznilo moskovsku kasu.

Fiksiranje gornje granice cene nafte

Pre početka rata u Ukrajini, prodaja nafte i gasa činila je skoro polovinu prihoda Rusije. Sada, sa kompanijama i kvalifikovanim radnicima koji beže iz zemlje, fosilna goriva su jedan od retkih slamkih spasa koji su ostali.

U decembru 2022. klub bogatih zemalja G7, plus EU i Australija, nametnuo je neviđeno ograničenje cene ruske nafte od 60 dolara po barelu.

Međutim, dok je plan u početku funkcionisao, njegova efikasnost je na kraju oslabila pošto je Moskva pronašla načine da zaobiđe pravila.

Sada je glavni prioritet za Kijev da natera svoje zapadne saveznike da preduzmu akciju protiv „flote u senci“ zastarelih naftnih tankera koje Rusija koristi za prodaju svoje nafte kršeći sankcije.

Takođe insistira na tome da njeni globalni partneri zatvore zjapeću rupu koja omogućava zemljama poput Indije, Turske i Kine da kupuju rusku naftu po bilo kojoj ceni i prerađuju je u benzin, dizel i druga goriva za prodaju na drugim mestima.

Ali nedostatak dogovora među zapadnim saveznicima, koji kažu da su SAD nezainteresovane za pooštravanje postojećih pravila, zajedno sa strahom od povećanja cena energije, sprečava bilo kakvu akciju.

Ruska trgovina metalima

Jastrebovi u prestonicama EU zalažu se za zabranu uvoza ruskog aluminijuma, pošto oko 80 odsto unosne trgovine metalom sa Rusijom trenutno nije sankcionisano.

Iako ovaj potez podržavaju Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska, Evropska komisija nije uspela da tu ideju uključi u svoj najnoviji predlog sankcija.

Izvršna vlast EU je, međutim, nagovestila da bi se ta mera mogla razmotriti u budućem paketu.

„Nadamo se da nećemo izgubiti snagu“, rekao je litvanski ambasador u EU Arnoldas Pranckevičijus prošlog petka tokom diskusije o zabrani uvoza ruskog aluminijuma, koju je organizovala industrijska grupa European Aluminium.

Zvaničnik Komisije na tom događaju je odgovorio da za svaki paket sankcija „moramo da obezbedimo jednoglasnost, tako da treba obezbediti široku podršku“.

Drugim rečima: hajde da ne predlažemo ideje za koje znamo da bi ih jedna zemlja mogla srušiti. Zabrana aluminijuma bi mogla biti jedna od njih.

Kao kompromis, zvaničnici bi mogli ponuditi polu-zabranu. Ili bi mogli da se dogovore oko zabrane koja će se postepeno uvoditi. To je slučaj sa trenutnim zabranama EU za poluproizvode od ruskog čelika.

Uprkos opštoj zabrani čelika, ruski paneli za preradu su i dalje dozvoljene u EU do 2028. Tako da za sada ovi proizvodi uživaju praktično slobodnu trgovinu, delom zahvaljujući lobiranju dve male kompanije u Belgiji i Češkoj.

Isto važi i za sirovo gvožđe, kritičan materijal za sektor proizvodnje čelika.

Za Ukrajinu, ova upozorenja predstavljaju veliku smetnju u okviru politike sankcija EU: „Neki bogati ozloglašeni momak sedi u odboru jedne kompanije iz EU. Oni kupuju dvorce, jahte“, rekao je Vsevolod Čencov, ambasador zemlje u EU. „I sa ovim izuzecima oni zapravo postaju zaštićeni sankcijama“.

Kao i kod aluminijuma, ruski paneli su daleko jeftinije od njihovih evropskih alternativa. Ipak, European Aluminium procenjuje da ruske kompanije zarađuju oko 2,2 milijarde evra od izvoza.

Koliko je verovatno da će EU to učiniti?

Zavrtanje slavina za gas

Dok je EU brzo izbegavala rusku naftu u jeku rata, Moskva je zapravo bila ta koja je donela odluku da počne da seče gas iz gasovoda koji stiže do kontinenta – u pokušaju da se ukrajinski saveznici liše ključnog izvora energije.

Uz to, Rusija je i dalje činila oko 15 odsto uvoza gasa u EU prošle godine, iako je kontinent povećao uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz mesta kao što su SAD, Norveška, Libija i Alžir.

U stvari, zemlje poput Belgije i Španije su čak povećale kupovinu gasa iz Moskve 2023.

To znači da EU i dalje puni džepove Kremlja kupujući ruski gas. Prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha, plaćanje gasa EU Rusiji u poslednje dve godine premašilo je 80 milijardi evra.

Isključivanje ruskog gasa, međutim, nije jednostavan proces. Mnoge zemlje su zaključane u dugoročne ugovore koje je teško raskinuti. A Mađarska, zemlja koja daleko najmanje podržava energetske sankcije Rusiji, ima bliske odnose sa ruskim državnim energetskim gigantom Gaspromom.

Budimpešta je čak pristala da poveća količine koje je kupovala ove zime – odluka za koju je evropski komesar za energetiku Kadri Simson u izjavi za Politico rekao da se svodi na suočavanje sa „ratnim zločincima“.

Jedan neimenovani diplomata umanjio je šanse za oštrije odbijanje ruskog gasa u celom bloku. „To je još uvek u velikoj meri pitanje sigurnosti snabdevanja“, rekao je diplomata.

Povrh toga, stručnjaci upozoravaju da zemlje EU zatvaraju oči pred ruskim LNG koji se kreće kroz evropske luke na putu ka drugim destinacijama.

Ipak, zaustavljanje te prakse pada na pojedinačne prestonice u mestima kao što su Francuska i Belgija, a ne na briselske birokrate.

Borba protiv posrednika

Unosno crno tržište je procvetalo otkako su zapadni saveznici zabranili veliki broj ruskog uvoza zapadnih luksuznih proizvoda i — što je još važnije — robe „dvostruke namene“ koju moskovske oružane snage mogu da prenamene.

Zemlje poput Gruzije i Jermenije na Južnom Kavkazu i Kazahstana u Centralnoj Aziji dele ili su blizu granice sa Rusijom i imaju važne trgovinske odnose sa Moskvom.

Brisel je imenovao „cara sankcija“, bivšeg ambasadora EU u SAD Dejvida O’Salivana, da se kreće po bivšem Sovjetskom Savezu i vrši pritisak na zemlje da pomognu u primeni pravila.

Za sada, izgleda da funkcioniše (nekako) — i Jermenija i Kazahstan su javno izjavile da nameravaju da se pridržavaju zapadnih sankcija.

Ipak, Gruzija, kojoj je krajem prošle godine kontroverzno dodeljen status kandidata za članstvo u EU, odlučila je da ne primenjuje ista pravila.

Predsednik parlamenta Šalva Papuašvili izjavio je da je odluka bila unosna za zemlju i da nije naškodila njenim odnosima sa EU.

Dalje, Turska, Indija i Kina sve su unovčile potrebu Moskve za alternativnim trgovinskim putevima. Očekuje se da će EU u najnovijem paketu sankcija dodati kineske kompanije na listu subjekata sa kojima se ne može trgovati robom na ratištu i robom dvostruke namene.

Tehnički, Brisel ima zakonsku mogućnost da obustavi svu trgovinu proizvoda ako strana zemlja ne posluša „druge pojedinačne mere i pristup EU“.

Ali za preduzimanje tog koraka potrebna je jednoglasnost svih 27 zemalja EU – što čini ograničenje veta prilično niskim, posebno ako bilo koja zemlja EU ima koristi od takve prodaje.

Reći ne nuklearnom ruskom

U Ukrajini, ruska okupacija nuklearne elektrane Zaporožje, najveće u Evropi, izazvala je upozorenja o katastrofi koja bi mogla da pogodi ceo kontinent. Međutim, odmah preko granice u EU, Moskva je i dalje važan igrač u civilnoj industriji atomske energije bloka.

Zamenik kijevskog ministra energetike Farid Safarov rekao je za Politico u novembru da je vreme da evropske zemlje prestanu da se bave ruskim državnim nuklearnim gigantom Rosatomom, koji trenutno obezbeđuje gorivo i usluge u velikom broju zemalja EU.

Iako ovaj sektor nije jedan od najvećih izvora zarade Moskve, on nudi ogromnu polugu meke moći i daje ruskim državnim kompanijama pristup osetljivoj evropskoj infrastrukturi.

Međutim, još jednom, čini se da je barijera za oštriju akciju Mađarska. Budimpešta trenutno proširuje svoju nuklearnu elektranu Pax uz podršku Rosatoma, a premijer Viktor Orban obećao je da će blokirati sve sankcije tom sektoru.

„Kada je u pitanju nuklearna energija, mislim da je prilično jasno“, rekao je evropski diplomata sa znanjem o pregovorima. „Mađarska je bila kristalno jasna da će staviti veto – a verovatno se i neke druge zemlje članice kriju iza Mađarske.

Ako ne sada kada?

Iako Rusija ne pokazuje znake da će ostati bez sredstava koja su joj potrebna za kupovinu oružja i isplatu skupih vojnih plata u kratkom roku, stručnjaci ističu da je malo verovatno da će moći da ostane na ratnoj nozi zauvek.

To znači da sukob sve više postaje brutalni rat iscrpljivanja između sposobnosti Moskve da nastavi da se bori i sposobnosti Zapada da održi podršku Ukrajini.

„Sankcije i rat postali su test otpornosti ruske i ukrajinske privrede“, rekla je Marija Šagina, ekspertkinja za sankcije na Međunarodnom institutu za strateške studije, upozoravajući da se Moskva suočava sa dugoročnijom krizom kao rezultatom odliva kapitala – odliv mozgova koji je doveo do odlaska mnogih mladih ljudi i nedostatak pristupa tehnologiji.

„Pitanje je da li se ukrajinska ekonomija može održati da bi se videli dugoročni efekti“, dodala je ona.

Sa političkim neslaganjima i ekonomskim problemima koji sprečavaju neke od mera koje bi imale najveći uticaj na sposobnost Moskve da vodi rat, najnovija runda sankcija će verovatno biti manja od bilo čega osim simboličnog gesta dve godine od početak ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu.

Međutim, Brisel je obećao da će odmah započeti rad na 14. paketu sankcija, za koji se neki nadaju da bi mogao da zauzme oštriju liniju – posebno ako lideri EU mogu da ponove svoju strategiju prisiljavanja Mađarske da odustane od svog protivljenja ključnim koracima za pomoć Kijevu.

Ipak, govor o „zamoru Ukrajine“ ušao je u briselski leksikon — iako poljski lider Donald Tusk radije to naziva „Orbanov umor“. A stručnjaci upozoravaju da će zvaničnici morati da ubede opreznu javnost da bilo kakve sankcije neće uticati na njihove džepove.

„Ali iskreno, to se dešava u prirodnom demokratskom procesu. Srećom, mi ne živimo u diktaturi i moramo da izgradimo konsenzus“, rekla je ekonomista Elina Ribakova sa Kijevske škole ekonomije i Peterson instituta u Vašingtonu.

Drugi evropski diplomata podseća da je „EU obećala da će učiniti sve što je potrebno da pomogne Ukrajini da pobedi u ratu i postoje jasne opcije za zatezanje šrafova“.

Te opcije, međutim, mogu ostati samo to.