EU-izbori: Liberali i centristi žele da oblikuju Uniju

Na poslednjim izborima 2019. liberalna grupa „Obnovimo Evropu“ (Renew Europe) bila je ta koja je, zajedno sa socijaldemokratama i Evropskom narodnom strankom postavila Ursulu fon der Lajen na čelo Evropske komisije.

„Uspeli smo da našu grupu pozicioniramo u sam centar igre“, kaže Valeri Hajer, članica francuske Renesansne stranke i šefica poslaničke grupe liberala u Evropskom parlamentu. Liberali nikada nisu imali toliku moć, podsetila je Francuskinja sredinom marta u Briselu na početku predizborne kampanje za ovogodišnje zbore.

Ta liberalna grupa kaže da ima šest od 27 predstavnika u Komisiji i među šefovima država i vlada EU. Među njima su francuski predsednik Emanuel Makron i dve potpredsednice Komisije, Margrete Vestager i Vera Jurova. I aktuelni predsednik Saveta EU Šarl Mišel je liberal.

Nakon izbora manje poslanika?

„Obnovimo Evropu“ u Evropskom parlamentu ima 102 poslanika, što je čini trećom najvećom grupom nakon Evropske narodne stranke i Socijaldemokrata. To mesto na postolju moglo bi, međutim, da im se izmakne nakon izbora početkom juna. Prema prognozama izbornog agregata „Europe Elects“, grupa bi mogla da izgubi gotovo petinu poslaničkih mesta i da u parlamentu Evropske unije ostane sa samo 82 poslanika. U tom slučaju to više ne bi bila treća, nego peta po veličini poslanička grupa, iza desničarske populističke grupe „Identitet i demokratija“ (ID) i „Evropskih konzervativaca i reformatora“ (ECR). Bez obzira na to, liberali bi ponovo mogli da budu ti koji će da odluče o reizboru Ursule fon der Lajen.

Erik Moris, iz briselskog trusta mozgova „Evropski centar za politiku“, podseća da odluka liberala o tome da li će podržati Ursulu fon der Lajen još nije doneta. Oni bi, smatra Moris, mogli da zaprete da će odbiti da glasaju za nju, recimo zato što se Fon der Lajen u velikoj meri oslanja na desničarske konzervativne stranke.

Predizbornu kampanju vodi tročlani tim

Mesto šefa Evropske komisije izgleda da grupu ne zanima. „Liberali, centristi i demokrate“, kako oni takođe sebe nazivaju, nisu istakli svog glavnog kandidata u borbi za mesto predsednika Komisije. U trku šalju tim. „Ne vodimo kampanju za vodeće pozicije, vodimo kampanju za Evropljane“, kaže Valeri Hajer, koja je i sama u tom timu kandidata. U svakom slučaju, ona tvrdi da liberali raspolažu potrebnim kadrovima za popunjavanje liderskih pozicija.

Evropska grupa liberalnih stranaka „Savez liberala i demokrata“ (ALDE) u trku tako šalje Mari-Agnes Štrak-Cimerman, koja je trenutno poslanica nemačkog FDP-a u Bundestagu. Italijan Sandro Goci kandidovao se u ime „Evropskih demokrata“ (EDP). Zajedno s Hajer, koja ne pripada nijednoj stranačkoj porodici, oni su „Tim za Evropu“ koji bi trebalo da predstavlja poslaničku grupu „Obnovimo Evropu“ u izbornoj kampanji za Evropski parlament.

„Jurofajterka“ iz Berlina želi u Brisel

Što se tiče ciljeva, liberali su odredili deset prioriteta. Žele, između ostalog, da povećaju odbrambenu sposobnost EU, zalažu se za prava žena i LGBTQ+ zajednice, i žele da uvedu nova pravila u oblasti digitalizacije i zaštite životne sredine. Posebno žele reformu EU-ugovora kako bi se u odlučivanje pojačano uključili građani. Osim toga, kako navode, „evropske vrednosti ne bi trebalo da budu na prodaju“. To zahtevaju, kako objašnjavaju, s obzirom na autoritarne tendencije u nekim državama EU.

Nemačka kandidatkinja Mari-Agnes Štrak-Cimerman u intervjuu za DW kaže da bi kampanju koju iz Berlina vodi za Ukrajinu, želela da nastavi iz Brisela. Svesna je, kako dodaje, da je odbrana u nadležnosti nacionalnih država, ali vidi potrebu za delovanjem na nivou Evropske unije. Štrak-Cimerman, koju su u predizbornoj kampanji već nazvali „Jurofajterkom“, u Nemačkoj je postala poznata tako što se s mesta predsednice Odbora Bundestaga za odbranu snažno zalagala za isporuke oružja Ukrajini.

Jasno ograničavanje prema desnici

Njena francuska koleginica prednost daje nekim drugim temama. „Budimo jasni: bez koketiranja i bez dvosmislenosti prema ekstremistima i populistima – želimo da Evropu oblikujemo iz centra“, kaže Hajer. U njenoj domovini, Francuskoj, desničarski populistički Nacionalni savez trenutno vodi u ispitivanjima javnog mnjenja uoči EU-izbora. Na drugom mestu je lista koju predvodi Hajer.

Politički analitičar Moris očekuje da će Francuska Renesansna partija ostati najveća grupa unutar grupe „Obnovimo Evropu“. Uprkos tome, unutar grupe će se moguće postaviti pitanje da li će „Obnovimo Evropu“ i dalje da vode Francuzi. Unutar grupe je, naime, teško postići ravnotežu između liberalnog i centrističkog pristupa pod uticajem Francuza. Razlika je posebno uočljiva u ekonomskoj politici.

Za jasno distanciranje od desničarskih ekstremista zalaže se i italijanski političar Sandro Goci koji je 2019. godine u Evropski parlament ušao preko liste Francuska renesansa. On poziva predsednicu Evropske komisije Fon der Lajen da se manje oslanja na desničarsku vladu iz Rima. „Put prema Meloni i desničarskim ekstremistima je slepa ulica. Ne želimo tu da završimo“, poručio je Goci na početku predizborne kampanje, prenosi DW.