EU između plaćanja gasa u rubljama i iznalaženja alternative

Neke od najvećih evropskih energetskih kompanija pripremaju se da koriste novi sistem plaćanja za ruski gas po zahtevu Kremlja, za koji kritičari kažu da će potkopati sankcije EU, ugroziti jedinstvo članica i isporučiti ruskoj ekonomiji milijarde u gotovini, ukazuje Fajnenšel tajms.

Kako bi zadovoljili ruski zahtev za plaćanje gasa u rubljama, distributeri gasa u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj i Slovačkoj planiraju da, ukazuje list na tvrdnje ljudi koji su upoznati s pripremama, otvore račune u toj valuti u Gazprombanci u Švajcarskoj. Grupe uključuju dva pojedinačna najveća uvoznika ruskog gasa: Uniper iz Diseldorfa i OMV iz Beča.

Pripreme dovode u pitanje sposobnost EU da održi jedinstveni front protiv Moskve, ističe list i dodaje da su se pregovori evropskih kupaca i Gazproma, ruskog dobavljača gasa pod kontrolom države, intenzivirali kako se približavaju rokovi plaćanja.

Ruski predsednik Vladimir Putin izdao je dekret krajem marta da kupci gasa iz takozvanih neprijateljskih zemalja, koje uključuju celu EU, za plaćanje isporuka moraju otvoriti bankovne račune u stranoj valuti i u rubljama kod Gazprombanke, finansijske trgovačke podružnice Gazproma u Švajcarskoj koja nije pod evropskim sankcijama.

Prema novom ruskom mehanizmu, evropske kompanije nastaviće da plaćaju Gazprombanci za svoj uvoz u evrima, osiguravajući da ne prekrše režim sankcija. Ruska banka, koja nije pod sankcijama EU, potom bi, na njihov zahtev, pretvorila depozite denominirane u evrima u rublje na drugom računu koji je otvoren na njihovo ime, za dalju isplatu Rusiji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je kompanije da se ne povinuju ruskim zahtevima da gas plaćaju u rubljama, jer se kontinent bori za ujedinjen odgovor Moskvi, ističe Blumberg, uz ocenu da je jedinstven evropski front već na testu.

Gazprom je 27. aprila u dramatičnoj eskalaciji zatvorio slavine Poljskoj i Bugarskoj, posle pretnji da će prekinuti isporuke ako uplate ne budu izvršene u rubljama. Pažnja se sada usmerava na to kako veliki potrošači Nemačka i Italija reaguju, dok je nemački ministar ekonomije Robert Habek upozorio da se rizik od dodatnih ograničenja mora shvatiti ozbiljno.

Prema rečima osobe bliske Gazpromu, neke evropske kompanije su sada ispunile zahteve Vladimira Putina. Italijanski energetski gigant Eni SpA priprema korake koji bi mu potencijalno omogućili da se uskladi, dok nemački Uniper SE veruje da može nastaviti da kupuje gas bez kršenja sankcija.

Međutim, dodaje Blumberg, kompanije i dalje traže rešenja, dok ih smernice EU od prošle nedelje mogu ohrabriti. Brisel je objavio dokument u kojem se navodi da kompanije treba da nastave da plaćaju u evrima, ali da ruska uredba kojom se postavljaju nova pravila ne isključuje izuzeća.

Svaka zemlja koja odbije da se povinuje zahtevima Kremlja da plaća prirodni gas u rubljama suočiće se s istom sudbinom kao Poljska i Bugarska, upozorila je Moskva pošto su te dve zemlje 27. aprila isključene iz distribucije, piše Politiko.

Moskva insistira da prekid isporuke gasa Poljskoj i Bugarskoj i pretnje drugim kupcima neće uništiti njenu komercijalnu reputaciju.

Međutim, naglašava Politiko, čak i na vrhuncu Hladnog rata, Moskva je držala prodaju energenata odvojenom od politike. Rusija je nakratko prekinula gas Ukrajini 2006. i 2009. zbog sporova oko plaćanja, ali ono što se sada dešava trajno podriva odnose Rusije s njenim najvećim kupcima gasa, rekli su čelnici EU.

Za Evropsku komisiju, ukazuje Politiko, te pretnje jačaju stav da EU više ne može da se oslanja na Rusiju, što je potvrdila i fon der Lejen kazavši da će se „era ruskih fosilnih goriva u Evropi završiti zauvek“.

Prekid isporuke gasa Bugarskoj i Rusiji označava značajnu eskalaciju ekonomskog sukoba između Rusije i Zapada i najozbiljniji je odgovor Moskve na nekoliko rundi evropskih sankcija otkako je Putin naredio invaziju na Ukrajinu u februaru, ističe u svojoj analizi CNN.

Dok Poljska i Bugarska možda mogu da se izbore, eventualni prekid snabdevanja gasom drugih evropskih zemalja, posebno Nemačke i Italije mogao bi dovesti do smanjenja proizvodnje i izvoza i ugroziti opstanak mnogih malih i srednjih proizvođača u tim zemljama.

Nemačka centralna banka prošle nedelje je saopštila da bi nagli zastoj gurnuo privredu u duboku recesiju. Oko 550.000 radnih mesta i 6,5 odsto godišnje ekonomske proizvodnje moglo bi biti izgubljeno tokom ove i sledeće godine, ističe CNN pozivajući se na nedavnu analizu pet vodećih ekonomskih instituta u zemlji.

Evropska unija, dodaje CNN, brzo je krenula u pronalaženje alternativnih zaliha. Sa SAD je dogovoren veći uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) ove godine, dok je Nemačka ubrzala izgradnju LNG terminala, a Italija ovog meseca potpisala ugovore s Egiptom i Alžirom. I Poljska, koja je uveliko zavisila od ruskog gasa, izgradila je LNG terminal i priprema se za otvaranje gasovoda do Norveške kasnije ove godine.