Foto: EPA-EFE/ALEXEI NIKOLSKY U šali sam jednom, dok je Donald Tramp bio predsednik SAD, pitao francuskog prijatelja koji opsesivno prati američku politiku (i političke komedije), a koji takođe ima značajno iskustvo sa Kinom, da li bi radije bio zadužen za SAD, Kinu ili EU.
Očekivao sam da će on izabrati EU: činilo se da će se SAD širom otvoriti po šavovima, a Kina je delovala usamljeno i bez prijatelja, sa dužničkom krizom koja se nazire. Evropa je, s druge strane, bila stabilna, prosperitetna, nedavno oslobođena britanske kočnice za nastavak integracije.
Taj odgovor sada ne izgleda tako očigledan, ne samo zato što Donalda Trampa (za sada) više nema, već i zato što izgleda da EU ne može da nađe trenutak da udahne usred političke krize kojoj se kraj ne nazire, piše kolumnista Gardijana Aleksandar Hurst, pisac iz Francuske i predavač na Pariskom institutu za političke studije.
EU se nosi sa spoljnim šokovima: apsorbovala je dvostruki udarac ruske invazije na Ukrajinu i ekonomske troškove koja je nastala sa prekidom u snabdevanju energijom. A onda kada su SAD konačno počele da povlače svoju težinu na klimatsku krizu, učinile su to na način koji je predstavljao indirektno izvlačenje iz evropske ekonomije umesto da samo plaćaju stvarne troškove sopstvenog zagađivanja.
Nema veze što su Evropljani decenijama emitovali daleko manje po glavi stanovnika od Amerikanaca, koji, uprkos tome što imaju znatno veći srednji raspoloživi prihod od, recimo, Francuza, plaćaju otprilike upola manje za benzin – i samo 0,184 dolara po galonu tog poreza, iznos koji se nije pomerio od 1993.
EU se nosi sa unutrašnjim šokovima: godinama je tim neliberalnih vlada u Poljskoj i Mađarskoj štitio jedne druge od posledica na nivou EU dok su ukidali demokratiju i građanska prava kod kuće.
Poljska stranka Pravo i pravda (PiS) koja je sada u odlasku potkopala je vladavinu zakona, pravosuđe, ženska prava i medije; Viktor Orban, premijer Mađarske naklonjen Putinu učinio je sve isto i sada preti da obustavi formalni početak eventualnog pridruživanja Ukrajine EU, što bi trebalo da se desi na samitu 27 lidera sledeće nedelje.
Evropska komisija navodno razmatra deblokadu 10 milijardi evra namenjenih Mađarskoj, ali trenutno zadržanih zbog kršenja vladavine prava, u zamenu za Orbanovu saradnju u Ukrajini.
Ovo bi bilo kratkoročno glupo, a dugoročno štetno, postavljajući presedan za buduće željene autokrate da ponašanje u Orbanovom stilu ne povlači ozbiljne posledice. Emanuel Makron – koji ima dugu i neuspešnu istoriju pokušaja da umiri autokrate – pozvao je Orbana na večeru u Jelisejskoj palati kako bi pokušao da spreči njegovu ucenu.
Pobeda Donalda Tuska u Poljskoj promenila je jednačinu. Iako pobeda Gerta Vildersa u Holandiji podiže bauk novog evroskeptičnog dvojca koji jedan drugog štite, njegov radikalno desni PVV i dalje ima samo 37 od 150 mesta u holandskom parlamentu i malo je verovatno da će uspeti da formira vladu.
EU konačno ima prozor da deluje protiv konkretne pretnje koju Orban predstavlja za vladavinu prava, demokratiju i sposobnost sindikata da funkcioniše.
Sada to mora da iskoristi. Član 7. Ugovora o Evropskoj uniji dozvoljava da se država članica suspenduje ako „ozbiljno i uporno krši principe na kojima se zasniva EU“, definisano kao „poštovanje ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavina prava i poštovanje osnovnih prava, uključujući prava pripadnika manjina”.
Ovo se već godinama primenjuje na Mađarsku, čak i ako je stvarno pokretanje i sprovođenje suspenzije bilo politički neizvodljivo. To se mora promeniti. Evropski birači vide da se „zbrka“ dešava svuda. Oni vide nekažnjivost za moćne, oni vide kako autoritarni vladari krše osnovne principe političke unije kojoj pripadaju – čak i dok raširenih ruku dočekuju njen novac – bez ikakvih posledica.
Politika je neuredna, a diplomatija, „umetnost mogućeg“, još više. Ali EU je više od pukog skupa država, i ako se njeni zakoni nikada ne sprovode, onda će prestati da imaju veliko značenje.
Postoji niz hitnih akcija sa kojima bi EU mogla da krene napred kako bi postala demokratskija, okretnija i efikasnija. To uključuje postavljanje zajedničkog donjeg praga za stope korporativnog poreza i prikupljanje do tog iznosa kao „sopstvena sredstva“ EU za zamenu nacionalnih doprinosa; daleko ambicioznija zelena infrastruktura i potrošnja na klimu sa panevropskom vizijom, a ne skupom nacionalnih; možda čak i uspostavljanje jedinstvenog, direktno izabranog evropskog „„predsednika“ umesto konkurentskih dvojnih predsedništava komisije i saveta.
Ali da bi napredovala u bilo čemu od toga, sama EU mora da bude vodonepropusna kada su u pitanju korupcija, demokratija, vladavina prava i ostale vrednosti na kojima je izgrađena. Prvi korak je suspendovanje glasanja u Mađarskoj dok ponovo ne ispuni te kriterijume. Vreme je da prestanete da se petljate i gnjavite i vrtite palcem. Učinite nešto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
