EU menja zvaničnu politiku prema Rusiji: Nova strategija je izolacija

Prema internom nacrtu u koji je Politiko imao uvid, zvaničnici EU raspravljaju o novim principima koji će zameniti zastareli dokument koji vodi politiku bloka prema Moskvi.

Na neki način, ažuriranje je samo odraz realnosti na terenu.

Otkako je Moskva u februaru pokrenula svoju invaziju na Ukrajinu u punom obimu, EU se fokusirala na usvajanje, a zatim i sprovođenje sveobuhvatnih sankcija koje ciljaju veći deo privrede, uvoza i izvoza Rusije.

Ali s obzirom na to da rat i dalje besni, ne slažu se svi da je sada pravi trenutak za rešavanje pitanja o tome kako pristupiti dugoročnim odnosima EU sa Moskvom.

To znači da predstoji rasprava koja bi trajala nedeljama ili mesecima. Ti razgovori su zvanično počeli u ponedeljak kada su ministri spoljnih poslova EU tokom sastanka u Briselu razmatrali pomenuti nacrt.

Nacrt teksta pod nazivom „Linija koju treba preduzeti“ – uključuje šest tačaka koje treba da zamene prethodnih pet vodećih principa sa kojima se blok usaglasio 2016.

Diplomate su naglasile da je nacrt trebalo da podstakne ličnu (in-person) diskusiju.

Osim izolacije, glavni principi dokumenta uključuju „obezbeđivanje odgovornosti“ za sve ruske ratne zločine i „podršku susedima EU“, odnoseći se uglavnom na balkanske zemlje, od kojih su nekoliko zemlje kandidati.

Takođe se pominje „bliska saradnja sa saveznicima iz NATO-a“, „podrška civilnom društvu“ u Rusiji i „pojačavanje otpornosti EU“, kao znak energetskog oslanjanja bloka na Moskvu, porast sajber napada i širenje dezinformacija.

Novi nacrt jedva da liči na onaj po kom EU funkcioniše od 2016. Taj dokument je uključivao niz principa koji više ne važe: Prestanak sukoba između separatista koje podržava Rusija i Ukrajine na istoku zemlje, selektivno angažovanje Rusije na pitanjima poput borbe protiv terorizma i podrške međuljudskim kontaktima.

Jačanje civilnog društva i izgradnja bližih veza sa susedima EU takođe su bili na prvobitnoj listi.

Uopšteno govoreći, ažurirani nacrt ne bi trebalo da izazove velike probleme, kažu diplomate.

Jedna tačka spora je jezik koji izjavljuje da „ne može biti povratka u normalne odnose“ sve dok Moskva napada Ukrajinu i krši međunarodno pravo.

Diplomate ističu da baltičke zemlje, koje su tradicionalno negativno nastrojene prema Rusiji, žele da ta linija bude jača, ali su dodali i da je Nemačka zadovoljna aktuelnim tekstom.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.