EU može bez gasa iz Rusije?

Putinova odluka da prodaje gas „samo za rublje“ zapravo bi mogla da znači i da bi Rusija mogla potpuno da obustavi isporuku gasa Evropskoj uniji. Ipak, čini se da Rusija i ne želi da se tek tako odrekne tog izuzetno važnog prihoda.

Pa i italijanski premijer Mario Dragi, koji je ovog četvrtka (31.3.) razgovarao s Putinom, preneo je novinarima da je „uveren“ da Rusija neće smanjiti isporuku gasa, čak i ako se on plaća samo u evrima ili dolarima.

U suštini, i u ukazu koji je potpisao ruski predsednik ostavlja se mogućnost plaćanja u drugim valutama, ali onda preko Gasprombanke, koja bi zatim iznos menjala u rublje. Povrh svega, ugovori o kupovini gasa iz Rusije listom predviđaju plaćanje u evrima, a ne u rubljama.

U svakom slučaju, ovaj potez ruskog predsednika će bez ikakve sumnje imati dugoročne posledice, piše DW.

„Koordinisana distribucija“

Jasno je da bi zemlje Evropske unije teško mogle bez gasa iz Rusije ako bi isporuka zaista bila obustavljena preko noći. Ali Evropska unija je zapravo još 2017. donela zakon o sigurnosti snabdevanja gasom, a i svih 27 članica donele su sopstvene zakone i planove na osnovu te smernice za slučaj nužde. Prema tom planu, trebalo bi da bude formirana grupa za koordinaciju distribucije gasa koja bi solidarno raspoređivala taj energent kojim Unija raspolaže.

Doduše, u tom propisu nije baš jasno koja bi ovlašćenja imala ta grupa za koordinaciju, ali je barem određen raspored prema kojem bi se isključivao gas: domaćinstva i zaštićeni potrošači kao što su bolnice su na zadnjem mestu, a najpre dolaze industrijska postrojenja koji troše velike količine gasa.

Ipak, ima još mnogo posla, pre svega oko toga da se dogovori i konkretna solidarnost među članicama – nekakav načelan dogovor postoji samo između Nemačke, Danske, Austrije i Italije.

Druge zemlje nisu žurile da se dogovore, jer su među njima velike razlike po pitanju zavisnosti od ruskog gasa: u Francusku stiže samo dvadesetak odsto gasa iz Rusije, a u Bugarsku oko 90 procenata. Tamošnja firma „Bulgargas“ namerava da u najskorije vreme počne da mnogo više gasa uvozi iz Azerbajdžana, kao i tečnog gasa koji stiže preko Grčke. Svakako, takva promena izvora zahteva vreme i izvesno je da će gas za potrošače poskupeti.

Drastično smanjivanje uvoza iz Rusije

Propis Evropske unije predviđa i zajedničku nabavku gasa, ali upravo je to što je ruski „Gasprom“ uporno odbacivao istrajavajući na pojedinačnim ugovorima sa svakom članicom EU posebno. Ipak, napad na Ukrajinu, a sada i odluka o „gasu samo za rublje“ trajno je narušila poverenje u Rusiju kao partneru u trgovini.

Diderik Samsom, bliski saradnik potpredsednika Evropske komisije Fransa Timermansa najavljuje da će EU već do kraja ove godine za čitave dve trećine smanjiti obim gasa koji joj je do sada stizao iz Rusije. Od tih 150 milijardi kubnih metara ruskog gasa bi dodatnih 50 milijardi trebalo da bude tečni gas iz SAD i Katara, a još 50 milijardi bi trebalo da stiže sa nalazišta u Alžiru i Norveškoj. Tu su dodatno i kapaciteti za proizvodnju bio-gasa.

I pored svega, sigurno je da će biti neophodno da se štedi na gasu, kao i da se posegne za drugim izvorima energije, tako da Samsom smatra da bi tek 2026. ili 2027. Evropskoj uniji bilo moguće da postane sasvim nezavisna od gasa iz Rusije.

Da li EU situaciju i dalje shvata olako?

Od hitnih odluka Evropske unije tu je i namera da se zajedničkim snagama što pre popune skladišta gasa. Na sreću dolazi proleće i već ove jeseni bi skladišta trebalo da budu popunjena najmanje 80 odsto. Sedeće godine uoči sezone grejanja to bi trebalo da bude 90 procenata. Dodatni je problem to što je vlasnik čitavog niza skladišta u Evropskoj uniji zapravo ruski „Gasprom“, baš kao što je i suvlasnik mnogih nacionalnih snabdevača gasom. Ipak, propis bi trebalo da važi i za tu rusku firmu.

Postoje inače i drugi instrumenti u slučaju krize ukazuje Georg Cahman iz evropskog instituta Brugel. On zamera Evropskoj komisiji to što još uvek situaciju shvata olako i što nije proglasila slučaj „vanrednih okolnosti“. Kako piše list „Handelsblat“, Nemačka bi mogla i da nacionalizuje ekspoziture ruskih „Gasproma“ i „Rosnjefa“ ako bi one došle u ozbiljnije poslovne probleme – što nije isključeno obzirom na postojeće okolnosti. „Gasprom Germanija“ je indirektno vlasnik najvećeg podzemnog skladišta gasa u Evropi, a „Rosnjef“ ima čak tri rafinerije u Nemačkoj.