Foto: EPA-EFE/ STEPHANIE LECOCQEU je na kraju 2020. imala na snazi 150 mera trgovinske zaštite ali je Evropska komisija prvi put kao ozbiljan izazov za kompanije u bloku uočila novu vrstu subvencija koje daju treće zemlje u formi prekogranične finansijske podrške.
Kako je danas saopštila Evropska komisija (EK), od 150 mera trgovinske zaštite, što je za deset više nego na kraju 2019, 128 su bile antidamping, 19 mere protiv subvencija i tri zaštitne.
Komisija je saopštila da je u 2020. pokrenula 15 istraga, u poređenju sa 16 u 2019, i uvela 17 privremenih ili stalnih trgovinskih mera prema 15 u 2019.
Najveći broj mera zaštite trgovine EU uveden je na uvoz iz Kine (99 mera) a slede Rusija (devet), Indija (sedam) i SAD (šest mera).
Potpredsednik EK i komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis rekao je predstavljajući izveštaj o merama trgovinske zaštite da je EU potreban efikasan alat da se zaštiti od nepoštene trgovinske prakse.
Takođe je rekao da je taj alat ključni stub nove strategije EU za otvorenu, održivu i pouzdanu trgovinsku politiku.
„Od presudnog je značaja da naše kompanije i njihovi radnici i dalje mogu da se oslone na robusne instrumente trgovinske zaštite koji ih štite od nelojalne trgovinske prakse“, istakao je Dombrovskis.
Kada je reč o aktivnostima protiv subvencija koje daju treće zemlje, EK navodi primer kompenzacionih carina zbog prekogranične finansijske podrške koju Kina daje kompanija u svom vlasništvu u Egiptu a koje proizvode staklena vlakna za izvoz u EU.
Navodi se i da je broj mera trgovinske zaštite trećih zemalja koje utiču na EU dostigao 178, što je najviši nivo od kada EK prati te aktivnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
