Foto: EPA-EFE/ STEPHANIE LECOCQEvropska unija namerava da nametne ekonomske sankcije protiv 31 visokog beloruskog zvaničnika, uključujući ministra unutrašnjih poslova te zemlje, do sredine septembra, izjavile su tri EU diplomate, kao odgovor na izbore 9. avgusta za koje zapad ocenjuje da su namešteni, prenosi Rojters.
„Skoro mesec dana masovnih demonstracija protiv ishoda izbora, na kojima je predsednik Aleksandar Lukašenko odneo pobedu da bi produžio svoju 26-godišnju vladavinu, EU namerava da kazni vladine akcije i podrži pozive za nove izbore. U početku smo se složili oko 14 imena, ali mnoge države su smatrale da to nije dovoljno. Sada smo postigli konsenzus oko još 17”, rekao je jedan diplomata EU.
„To su visoki zvaničnici odgovorni za izbore, za nasilje i za represiju”, dodao je.
Ministri spoljnih poslova EU dali su svoje političko odobrenje za sankcije – zabranu putovanja i zamrzavanje imovine.
Grčka i Kipar, koji se zalažu za odvojene sankcije Turskoj u sporu na istočnom Mediteranu, još treba da pruže podršku beloruskoj crnoj listi.
Svih 27 zemalja EU mora da se složi oko takvih mera, a Atina i Nikozija bi mogle da iskoriste svoju podršku beloruskoj crnoj listi za određivanje oštrih mera prema Turskoj, rekle su diplomate, dodajući da bi imena još mogla da budu dodata ili skinuta sa liste,
Formalni dogovor će biti verovatno 21. septembra, kada je sledeći sastanak ministara spoljnih poslova EU. Sankcije bi stupile na snagu 22. septembra. Litvanija, Letonija i Estonija uvele su krajem avgusta sopstvene sankcije beloruskim zvaničnicima.
Diplomate EU odbile su da kažu koliko su bliske baltička i EU lista, iz straha da će upozoriti dotične zvaničnike da premeštaju imovinu iz banaka. Očekuje se da će se beloruski ministar unutrašnjih poslova Jurij Karaev i njegov zamenik naći na listi EU, zajedno sa izbornim komisijama, zvaničnicima bezbednosti i pravde, kao i ministrima.
Za razliku od baltičkih lista, Lukašenko neće biti sankcionisan. Nemačka, predsedavajuća EU, želi više vremena za dijalog i ostavlja mogućnost otvaranja imena predsednika u kasnijoj fazi.
EU, koja ima embargo na oružje za Belorusiju, 2015. je ublažila ekonomske sankcije Belorusiji koje su prvi put uvedene 2004. godine, tražeći bolje odnose sa Lukašenkom, ali se sada nada da će brzo krenuti u ponovno uvođenje takozvanih restriktivnih mera.
EU su, poput NATO i Sjedinjenih Država, bile oprezne u pogledu prebrzog kažnjavanja beloruskih zvaničnika, zbog mogućeg izazivanja intervencije Rusije, imajući u vidu da je Belorusija najbliži saveznik Rusije od svih bivših sovjetskih republika.
Lukašenko je zapretio EU da će uzvratiti merama ukoliko se protiv Belorusije uvedu bilo kakve sankcije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
