Koliko je realno da Evropa pošalje kopnene trupe u Ukrajinu: Zasad ne postoji konsenzus, Kremlj tvrdi da bi došlo do direktnog sukoba Rusije i NATO-a

Međutim, konsenzusa o tome nema.

Makron je, na sastanku 20 uglavnom evropskih lidera u Parizu koji je sazvao kako bi pojačao evropski odgovor na rusku vojsku koja napreduje unutar Ukrajine, rekao je da „ne postoji konsenzus da se zvanično podrže bilo kakve kopnene trupe”.

“Međutim, ništa ne treba isključiti. Učinićemo sve što možemo da Rusija ne pobedi“, naglasio je Makron.

Ovo je prvi put da postoji tako otvorena diskusija o nacionalnim državama koje kolektivno gledaju na obezbeđivanje trupa za podršku iscrpljenoj ukrajinskoj vojnoj sili.

Među prisutnima na sastanku bili su nemački kancelar Olaf Šolc, ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Kameron, poljski predsednik Andžej Duda i holandski premijer Mark Rute.

Prisustvovali su zvaničnici relativno nižeg ranga iz SAD i Kanade.

Makron je još rekao i da trenutno 30 odsto svih finansijskih sredstava za Ukrajinu dolazi iz Evrope, ali je dodao da je to moguće povećati daljim bilateralnim sporazumima i sporazumima na nivou EU kako bi se zalihe municije ukupno povećale tri puta.

Reagujući na Makronovu izjavu o slanju kopnenih trupa, grčki premijer Kirijakos Micotakis je rekao da za Grčku nema govora o slanju evropskih snaga ili snaga NATO-a u Ukrajinu, prenosi Nova.rs.

Micotakis je rekao da je to stav i „većine njegovih kolega“, ističući da to pitanje „dezorijentiše napore“ da se podrži Ukrajina, prenosi Katimerini.

I poljski predsednik Andžej Duda potvrdio je da saveznici Kijeva nisu postigli dogovor o slanju trupa u Ukrajinu.

Duda je rekao da je najžešća debata bila oko toga da li poslati trupe u Ukrajinu i da „nije postignut dogovor po ovom pitanju“.

“Ovde se mišljenja razlikuju, ali takvih odluka nije bilo”, rekao je on.

Duda je izrazio nadu da ćemo „u najskorije vreme zajedno moći da pošaljemo značajne pošiljke municije u Ukrajinu“.

Da slanje trupa u Ukrajinu trenutno „nije na stolu“, izjavio je i švedski premijer Ulf Kristeršon, čija će zemlja postati 32. članica NATO.

„U ovom trenutku to nije aktuelno“, rekao je premijer za švedski kanal SVT reagujući na izjavu Makrona.

„Trenutno smo zauzeti slanjem opreme u Ukrajinu“, naglasio je šef švedske vlade, prenosi Beta.

Nakon Makronove izjave reagovala je i Moskva.

“Sama činjenica da se razgovara o mogućnosti slanja određenih kontingenata u Ukrajinu iz zemalja NATO-a vrlo je važan novi element“, kazao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima kada su ga upitali o Makronovim izjavama, prenosi Index.

Osvrnuo se i na rizik od direktan sukoba Rusije i NATO-a ako članice NATO-a pošalju svoje trupe da se bore u Ukrajini.

„U tom slučaju ne bismo morali govoriti o verovatnoći, nego o neizbežnosti sukoba)“, naveo je Peskov.

Što se tiče stava Ukrajine, savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak istakao je da je diskusija u Parizu o potencijalnoj intervenciji Zapada u ratu bila dobra.

“Ovo pokazuje, prvo, apsolutnu svest o rizicima koje za Evropu predstavlja militaristička, agresivna Rusija“, primetio je on.

Inače, ako se pogledaju podaci Kil instituta, poslednji put ažurirane krajem januara, ukupna bilateralna finansijska, humanitarna i vojna pomoć Ukrajini u procentima BDP-a od 2021. godine Francuske je iznosila svega 0,07 odsto BDP-a, što znači da je praktično na istom nivou kao i nacionalni napori Španije ili Italije, koji su takođe relativno niskog intenziteta, prenosi Jutarnji list.

Čak i ako se pogleda francuski udeo ukrajinskih izbeglica primljenih 15. januara 2024. godine, takođe prema podacima Instituta Kil, primećuju se ogromne razlike – Nemačka je primila 1.125.850 ukrajinskih izbeglica, Poljska 956.633, Češka 375.588, Španija 199.154 izbeglice, a Francuska je ostala na 69.669.