EU ne odustaje od borbe za veće oporezivanje džinova uprkos presudi o Eplu

Epl je u sredu ostvario značajnu pobedu nad antimonopolskim regulatorima EU pošto je evropski sud poništio odluku iz 2016, kojom je američkoj kompaniji naloženo da plati 13 milijardi evra neplaćenih poreza Irskoj, piše Njujork tajms.

Odluka Opšteg suda EU, prema oceni lista, predstavlja udarac naporima Brisela da suzbije, kako veruje, antikonkurentsko ponašanje najvećih svetskih tehnoloških kompanija, kao i udarac za evropsku komesarku za konkurenciju Margret Vestager koja je godinama preduzimala agresivne mere protiv najvećih tehnoloških platformi.

Gugl je uložio žalbu na tri antimonopolske odluke Vestager prema kojima treba da plati 8,2 milijarde evra, a Amazon na odluku da duguje Luksemburgu 250 miliona evra neplaćenih poreza.

Evropski regulatori su 2016. ocenili da je Epl, čiji je evropska baza u Irskoj, nelegalnim dogovorima s vladom te zemlje izbegao oporezivanje profita od prodaje svojih proizvoda u EU. Eplova centrala u Irskoj je tako, prema navodima regulatora, 2011. zabeležila evropski profit od 22 milijarde dolara, ali je samo 57 miliona dolara od te sume smatrano oporezivim.

Vlasti EU smatraju da je reč o nelegalnim podsticajima koji nisu dostupni Eplovim konkurentima i naložile su Irskoj da naplati Eplu 10 godina neplaćenih poreza u vrednosti od 13 milijardi evra, što je oko 14,9 milijardi američkih dolara po sadašnjem kursu.

Epl i Irska su se žalili na odluku, navodeći da je sve bilo u saglasnosti s poreskim zakonima. Žalba je, kako ističe Njujork tajms, stavila Irsku u neobičnu poziciju da se protivi ubiranju milijardi dolara poreza kada se njena vlada suočava s budžetskim deficitom, kao posledicom vanrednih troškova zbog pandemije kovid-19.

EU odbija da prizna poraz i Evropska komisija insistira da će nastaviti da radi na slučaju uprkos odluci suda u Luksemburgu, piše Fajnenšl tajms, ali i ukazuje na upozorenja da nema jednostavnih opcija za Brisel posle poraza na sudu.

Evropska komisija treba da odluči da li da uloži žalbu vrhovnoj sudskoj instanci u EU, Evropskom sudu pravde, ali, kako ukazuje britanski list, pravni stručnjaci upozoravaju da će se suočiti s teškom bitkom, budući da je presuda Opšteg suda pažljivo osmišljena u skladu s presedanima Suda pravde koji teret dokazivanja sve više stavljaju na Komisiju.

Komisija takođe ispituje druge pravne mogućnosti i potvrdila je da će razmotriti Član 116 Ugovora o EU da se suprotstavi poreskim aranžmanima kao „deformaciji“ jedinstvenog tržišta. To će, ističe Fajnenšl tajms, otvoriti put da budu uvedeni zakoni za ispravljanje spornih poreskih shema prema procedurama koje pojedinačnim članicama ne daju pravo veta, ali diplomate upozoravaju da će ova alternativna ruta verovatno naići na ozbiljan otpor članica koje imaju povoljne korporativne poreske sheme.

EU je najavila i da će uvesti svoje poreze za velike tehnološke kompanije ako propadnu međunarodni pregovori po tom pitanju. S druge strane, kako ukazuje list, članice Unije su zabrinute da bi to moglo podstaći trgovinski rat sa SAD.

Odluka suda o Eplu bi mogla uvući EU u borbu oko nacionalnih suvereniteta pošto je Komisija zapretila merom kojom bi mogla da pređe preko nacionalnih veta da bi suzbila niske poreze u nekim zemljama, ocenjuje Tajms.

Irska vlada je uložila žalbu na odluku Evropske komisije pošto bi, iako naplata poreza može pomoći rešavanju budžetskog deficita, time bio ugrožen irski režim niskih korporativnih poreza koji je privukao 250.000 multinacionalnih kompanija da tamo postave svoje centrale, objašnjava londonski list.

Planom Evropske komisije da preko dosad neiskorišćene klauzule Člana 116 stavi van zakona specijalne korporativne poreske sheme, ukazuje Tajms, oštro će se usprotiviti zemlje poput Irske, s rizikom od velikih podela među evropskim državama u vreme kada su evropske vlade već podeljene.

Poraz na sudu može obodriti Vestager i druge lidere EU u stvaranju novih propisa za tehnološke kompanije, imajući u vidu da već tvrde da postojeća pravila nisu dovoljna da im se povinuju tehnološki giganti u oblastima konkurencije i poreza, piše Volstrit džurnal.

Obaranje odluke o Eplu došlo je u osetljivo vreme u bitki oko toga koliko velike tehnološke kompanije treba da plate porez i gde treba da ga plate, ukazuje američki list i navodi da su evropske zemlje i SAD u ćorsokaku u međunarodnim pregovorima o toj temi – Evropljani traže pravila kojim bi tehnološke kompanije plaćale veće namete gde su njihovi korisnici, a Amerikanci odbacuju sistem koji se ne primenjuje na sve kompanije.

Nekoliko zemalja, na čelu s Francuskom, jednostrano je uvelo poreze tehnološkim kompanijama. EU lideri, uključujući Vestager, rekli su da će EU uraditi isto ako do kraja godine ne bude napretka u međunarodnim pregovorima.