EU objavila plan za okončanje energetske zavisnosti od Rusije

Evropska komisija usvojila je plan vredan 210 milijardi evra (220 milijardi dolara) za okončanje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva tokom petogodišnjeg perioda i ubrzanje prelaska na zelenu energiju.

Ovaj potez dolazi usred ruske invazije – najvećeg evropskog snabdevača gasom – Ukrajine, što je navelo Evropsku uniju da preispita svoju energetsku politiku.

„Podižemo naše ambicije da što pre obezbedimo nezavisnost od ruskih fosilnih goriva“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u Briselu, gde je objavila paket pod nazivom REPoverEU.

Moskva isporučuje 40 odsto gasa bloka i 27 odsto uvozne nafte, a zemlje EU pokušavaju da se dogovore o sankcijama protiv ruskih energenata.

Namera Evropskog bloka da odbaci rusku energiju proizilazi iz kombinacije dobrovoljnih i obaveznih akcija koje odražavaju političku nelagodu pomoći u finansiranju ruske vojne kampanje u zemlji koja je susedna Evropskoj uniji i koja želi da se pridruži bloku.

Zabrinutosti pojedinih zemalja

Zabrana uvoza ruskog uglja u Evropsku uniju trebalo bi da počne u avgustu, a blok se obavezao da će pokušati da smanji potražnju za ruskim gasom za dve trećine do kraja godine. U međuvremenu, predloženi embargo na uvoz ruske nafte blokirale su Mađarska i druge zemlje bez izlaza na more, koje su zabrinute zbog cene prelaska na alternativne izvore.

Mere uključuju kombinaciju prava Evropske unije, neobavezujućih planova i preporuka članicama, koje su u velikoj meri zadužene za sopstvene energetske politike.

Brisel očekuje da će biti potrebno uložiti ukupno dodatnih 210 milijardi evra do 2027. i 300 milijardi do 2030. godine, pored ulaganja potrebnih za ispunjavanje klimatskih ciljeva. Investicije bi na kraju dovele do smanjenja evropskog računa za uvoz fosilnih goriva.

„RePoverEU će nam pomoći da uštedimo više energije, ukinemo fosilna goriva i, što je najvažnije, podignemo investicije na novi nivo“, rekla je Fon der Lajen.

Ove investicije uključuju, između ostalog, 86 milijardi evra za obnovljive izvore energije, 29 milijardi za elektromrežu i 56 milijardi za uštedu energije.

Platforma za zajedničku nabavku energije

Komisija je rekla da će biti potrebna određena ulaganja u infrastrukturu za fosilna goriva – 10 milijardi evra za projekte gasa i tečnog gasa i do dve milijarde za naftu.

Brisel želi da se mere finansiraju iz fondova EU za oporavak od COVID-19, koji sadrži više od 200 milijardi evra neiskorišćenih kredita.

Komisija predlaže i veći pravno obavezujući cilj da se do 2030. godine 45 odsto energije dobije iz obnovljivih izvora, umesto do sada predloženih 40 odsto. Potrošnja energije bi takođe bila smanjena za 13 odsto do 2030. godine, umesto predloženih 9 odsto.

Predsednik Evropske komisije najavio je ubrzanje procedura za izgradnju obnovljivih izvora energije u Evropi, ali i obavezu izgradnje solarnih panela na krovovima poslovnih i javnih zgrada od 2025. godine, što će se od 2029. odnositi na nove stambene zgrade.

Ona je najavila i platformu po kojoj će 27 članica EU zajednički nabavljati energiju na svetskim tržištima.