EU odabrala proizvode sa političkim efektom

Tarife od 25 odsto se odnose na proizvode kao što su viski burbon, motocikli marke Harli Dejvidson, cigarete, kikiriki, brusnice i sok od narandže. EU je uvela i carine od 50 odsto na proizvode kao što su obuća, odeća i mašine za veš.

Mnoge od proizvoda brižljivo su odabrali čelnici Unije kako bi proizveli maksimalan politički efekat. Burbon se, recimo, proizvodi u Kentakiju, u državi većinskog lidera Senata Miča Mekonelija. Sok od narandže je ključni izvoz Floride, vrlo važne države na američkim izborima.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker kazao je da su carine koje su uvele SAD na proizvode iz EU protiv „svake logike i istorije“. Obraćajući se irskom parlamentu u Dablinu, Junker je dodao da će „EU učiniti sve što mora da uspostavi ravnotežu i zaštiti se“. Trampova administracija još je u martu najavila da će uvesti tarife od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum uvezen u SAD. Mere protiv EU, Kanade i Meksika stupile su na snagu 1. juna. Carine su uvedene i azijskim zemljama.

Indija je najavila da će povećati svoje tarife na 29 proizvoda koje uvozi iz SAD među kojima i neke poljoprivredne, čelik i proizvode od metala. Te mere stupiće na snagu 4. avgusta. Južna Koreja, Argentina, Australija i Brazil saglasili su se da uvedu ograničenja na količinu metala koja može da se doprema do SAD umesto uvođenja carina. Kanada je, međutim, objavila da će uvesti recipročne tarife u vrednosti od 16,6 milijardi dolara na američki izvoz od 1. jula. I Meksiko je još pre dve nedelje uveo tarife u vrednosti od tri milijarde dolara na američke proizvode od čelika, do svinja i burbona.

Početkom nedelje, Tramp je zapretio uvođenjem dodatnih 10 odsto na već nametnutih 200 milijardi dolara visokih dadžbina na kineske proizvode za koje je rekao da će stupiti na snagu ako Kina „odbije da promeni dosadašnju praksu“. Ipak, Kina optužuje SAD za „ekstremni pritisak i ucene“.

Glavni razlog Trampove odluke da započne „trgovinske ratove“ jeste uverenje da je zemlja na gubitku ako ima trgovinski deficit. Kako je rekao, neće dozvoliti nijednoj zemlji da ikada više ima prednost u trgovini. U proteklih nekoliko godina američki deficit beleži rast i iznosi oko 50 milijardi dolara.