Zagađenje vazduha, ilustracija
Foto: Siniša ObrenićSocijalni fond za klimu, koji bi trebalo da podrđi finansijski najugroženije građane i male firme u prelasku na čistiju energiju mogao bi biti aktiviran već 2024. najavljeno je u četvrtak na raspravi odbora Europskog parlamenta za okolinu, zapošljavanje i socijalna pitanja.
Socijalni fond za klimu jedan je od elemenata paketa Fit for 55 koji obuhvata zakonodavne predloge u okviru Zelenog plana s ciljem smanjenja emisije gasa za 55 odsto do 2030. u odosu na 1990, javlja Radio-televizija Srbije pozivajući se na agenciju Hina.
Za socijalni fond za klimu predviđen je budžet od oko 72 milijardi evra za razdoblje do 2032. Stope finansiranja će se menjati i zavisiće, između ostaloga, od PDV-a koji pojedine zemlje članice imaju.ž
S obzirom na to da će te mere kratkoročno doneti značajno finansijsko opterećenje brojnim domaćinstvima, posebno u siromašnijim zemljama EU-a, Evropska komisija u junu prošle godine predstavila socijalni fond za klimu koji bi trebalo da pomogne građanima i malim i srednjim poduzetnicima pri ulaganju u čistiju energiju, što se primarno odnosi na nove sisteme grejanja i hlađenja, izolaciju kuća i čistiji javni prevoz.
„Kada je Komisija krenula s merama u sklopu Zelenog plana s ciljem postizanja klimatske neutralnosti, predsednica Ursula fon der Lajen rekla je kako želi zelenu tranziciju koja nikoga neće ostaviti po strani, a socijalni fond za klimu doprinos je ostvarenju te ambicije“, izjavila je na online brifingu holandska evroparlamentarka Ester de Lange iz kluba EPP-a, koiveštačica za fond.
De Lange je rekla da je potrebno osigurati i mogućnost predfinansiranja kao i korištenje sistema vaučera kako bi građani lakše dobili pozajmice banaka i subvencije u slučajevima kada se sredstva dobiju tek nakon što je investicija ostvarena.
Socijalni fond za klimu ima dve vrste mera: direktnu potporu i strukturne investicije.
De Lange će se zalagati da ovu drugu opciju, odnosno podršku građanima u finansiranju investicija zelene tranzicije, kao što je izolacija kuća i stanova. To je dugoročna korist, dok su direktna davanja jednokratna, a time i kratkoročna korist za građane, navela je.
Kada je reč o finansiranju fonda, evropski poslanici su se osvrnuli i na ETS-a (Emission Trading System, Sistem EU-a za trgovanje emisijama) i neki od njih smatraju da novac iz ETS-a treba usmeriti u socijalni fond za klimu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
