EU ponovo otvara diplomatsko predstavništvo u Kabulu

Kako prenosi Fajnenšel tajms, diplomate EU će se vratiti u Kabul oko 12 sedmica nakon što su napustile grad, a Brisel ulaže napore da koordinira pružanje humanitarne pomoći i nastavi sa evakuacijom avganistanskih državljana.

U Briselu kažu da EU želi da uspostavi “ograničeni pristup” militantima, koji bi podrazumevao saradnju sa administracijom, ali ne i priznavanje njenog legitimiteta. Blok smatra da treba da odigra ulogu u talibanima predvođenom Avganistanu kako bi obezbedio zaštitu ljudskih prava, primorao militante da održe obećanje da će sprečiti da zemlja ponovo postane “izvoznik terorizma” i pomogao da bude sprečena humanitarna kriza.

Kako je jedan zvaničnik Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) potvrdio za Fajnenšel tajms, u planu je ponovno otvaranje predstavništva u Kabulu u kojem bi bili smešteni zvaničnici EU i diplomate zemalja članica.

Brisel je prošlog meseca poslao istražnu misiju sa zadatkom da proceni mogućnost vraćanja diplomata u Kabul, pošto bez njihovog prisustva na terenu ne bi imali pristup koji je neophodan da se efikasno primeni najavljeni paket pomoći u vrednosti od oko milijardu dolara.

Portparolka EU Nabila Masrali kaže da blok radi na tome da “uspostavi minimalno prisustvo na terenu”. “U ovoj fazi, zemlje članice mogu same da odluče da li će se priključiti. Trenutno istražujemo raspoložive mogućnosti za uspostavljanje zagarantovane bezbednosti za osoblje”, rekla je ona i ponovila da to nije znak priznavanja nove avganistanske vlade.

“Želimo da budemo u mogućnosti da bolje pomažemo stanovnicima Avganistana kojima je naša pomoć potrebna tako što ćemo im biti bliže, a samim tim, što je neizbežno, moramo da sarađujemo sa talibanima”, objasnila je Masrali.

Glad preti milionima
Milioni Avganistanaca, uključujući decu, mogli bi da umru od gladi ukoliko se ne preduzmu “hitne mere za povlačenje Avganistana sa ivice kolapsa”, upozorile su UN, pozivajući da zamrznuta sredstva budu oslobođena u cilju humanitarne pomoći.

Izvršni direktor UN organizacije Svetski program za hranu Dejvid Bizli rekao je za agenciju Rojters da je 22,8 miliona ljudi, što je više od pola populacije Avganistana, suočeno sa akutnom nestašicom hrane. “Deca će umirati. Ljudi će gladovati. Stvari će, mnogo brže nego što smo očekivali, postati još gore nego što su sada zbog nedostatka finansiranja i kolapsa ekonomije”, upozorio je on.