EU postigla istorijski sporazum: Usvojen set zakona koji regulišu veštačku inteligenciju

Tijeri Breton, evropski komesar odgovoran za skup zakona u Evropi koji će takođe regulisati društvene medije i pretraživače, pokrivajući gigante kao što su X, TikTok i Gugl nazvao je sporazum „istorijskim“.

Breton je rekao da je 100 ljudi bilo u prostoriji skoro tri dana da bi zaključili dogovor. „Vredelo je nekoliko sati bez sna“ da bi se sklopio „istorijski“ dogovor.

Karme Artigas, španska državna sekretarka za veštačku inteligenciju rekla je da su Francuska i Nemačka podržale tekst, usred navoda da se tehnološke kompanije u tim zemljama bore za lakši pristup kako bi podstakli inovacije među malim kompanijama.

Sporazum stavlja EU ispred SAD, Kine i Velike Britanije u trci za regulisanje veštačke inteligencije i zaštitu javnosti od rizika koji uključuju potencijalnu pretnju po život za koju se mnogi plaše imajući u vidu da se ova tehnologija brzo razvija.

Zvaničnici su izneli nekoliko detalja o tome šta će tačno ući u zakon, koji bi trebalo da stupi na snagu najranije 2025.

Politički sporazum između Evropskog parlamenta i država članica EU o novim zakonima za regulisanje veštačke inteligencije bila je teško vođena bitka, imajući u vidu neslaganja oko modela fondacija dizajniranih za opšte, a ne specifične svrhe.

Historic!

The EU becomes the very first continent to set clear rules for the use of AI 🇪🇺

The #AIAct is much more than a rulebook — it’s a launchpad for EU startups and researchers to lead the global AI race.

The best is yet to come! 👍 pic.twitter.com/W9rths31MU

— Thierry Breton (@ThierryBreton) December 8, 2023

Dugo su vođeni i pregovori o nadzoru vođenom veštačkom inteligencijom, koji bi policija, poslodavci ili trgovci mogli da koriste za snimanje javnosti u realnom vremenu i prepoznavanje emocionalnog stresa.

Evropski parlament je obezbedio zabranu korišćenja nadzora u realnom vremenu i biometrijskih tehnologija, uključujući emocionalno prepoznavanje, ali sa tri izuzetka, pojasnio je Breton.

To bi značilo da bi policija mogla da koristi invazivne tehnologije samo u slučaju neočekivane pretnje terorističkim napadom, potrebe da traga za žrtvama i u procesuiranju teških zločina.

Poslanik Brando Benefei, koji je predvodio pregovarački tim parlamenta sa Dragošom Tudoračeom, rumunskim poslanikom u Evropskom parlamentu koji je vodio četvorogodišnju bitku Evropskog parlamenta za regulisanje veštačke inteligencije, rekao je da su takođe obezbedili garanciju da će „nezavisne vlasti“ morati da daju dozvolu policiji radi zaštite od zloupotrebe od strane policije i pretpostavke nevinosti u zločinu.

„Imali smo jedan cilj da donesemo zakon koji će obezbediti da se ekosistem veštačke inteligencije u Evropi razvija sa pristupom usmerenim na čoveka poštujući osnovna prava, ljudske vrednosti, izgradnju poverenja, izgradnju svesti o tome kako možemo da izvučemo najbolje iz ove veštačke inteligencije, revolucija koja se dešava pred našim očima“, rekao je on novinarima na konferenciji za novinare održanoj posle ponoći u Briselu.

Tudorače je naveo da nikada nisu pokušavali da odbiju alate organima za sprovođenje zakona koji su im potrebni za borbu protiv kriminala, prevare, alate koji su im potrebni da osiguraju bezbedan život građanima.

„Ali mi smo želeli i ono što smo postigli jeste zabrana AI tehnologije koja će odrediti ili unapred odrediti ko bi mogao počiniti zločin“.

Osnova sporazuma je višestepeni sistem zasnovan na riziku gde se najviši nivo regulative primenjuje na one mašine koje predstavljaju najveći rizik po zdravlje, bezbednost i ljudska prava.

U originalnom tekstu je bilo predviđeno da to obuhvati sve sisteme sa više od 10.000 poslovnih korisnika.

„Mi smo prvi u svetu koji smo uspostavili pravnu regulativu za AI i za budući digitalni svet koji pokreće AI, usmeravajući razvoj i evoluciju ove tehnologije u pravcu usmerenom na čoveka“.

Prethodno je rekao da je EU bila odlučna da ne pravi greške iz prošlosti, kada je tehnološkim gigantima kao što je Facebook bilo dozvoljeno da prerastu u korporacije vredne više milijardi dolara bez obaveze da regulišu sadržaj na svojim platformama, uključujući mešanje u izbore, zlostavljanje dece i govore mržnje.

Snažna i sveobuhvatna regulativa iz EU mogla bi da „postavi snažan primer za mnoge vlade koje razmatraju regulaciju“, rekla je Anu Bredford, profesorica na Pravnom fakultetu Kolumbije koja je ekspert za EU i digitalnu regulativu.

Druge zemlje „možda neće kopirati svaku odredbu, ali će verovatno oponašati mnoge njene aspekte“.