EU pozvala Rusiju na razgovore o bezbednosti u okviru OEBS-a

Pismo, u koje je agencija Frans pres imala uvid, danas je odobrilo 27 zemalja članica EU i predato je ruskom ambasadoru u Briselu, naveli su evropski izvori.

Poziv je odgovor „u naše kolektivno ime“ na kritike koje je Lavrov uputio nekim od svojih evropskih kolega kada ih je pitao da daju njihovu interpretaciju koncepta „nedeljivosti bezbednosti“, rekao je šef evropske diplomatije Žozep Borel.

Za Moskvu taj koncept znači da je bezbednost svake zemlje povezana za bezbednost drugih i prema tome širenje NATO na Ukrajinu i na Gruziju preti bezbednosti Rusije. U pismu Evropljana ne pominje se taj zahtev.

Ruski ministar je tražio da se odgovor da na nacionalnom nivou a ne u ime bloka. Evropski zvaničnici više puta su se žalili da Rusija odbija da radi sa Evropskom unijom i da pokušava da podeli njene članove.

„Pozivamo Rusiju da pristupi deeskalaciji i da prekine svoje vojno jačanje u Ukrajini i njenoj okolini, kao i u Belorusiji“, navela je evropska dvadesetsedmorica u pismu.

„Ostajemo ozbiljno zabrinuti sadašnjom situacijom i čvrsto smo uvereni da tenzije i neslaganja treba da se reše dijalogom i diplomatijom“, naveli su oni.

Odgovor EU napisan je u dogovoru sa SAD i NATO i slično pismo je uputila i Alijansa, naveli su evropski izvori.

„Sa našim partnerima iz NATO, Evropska unija spremna je da nastavi dijalog sa Rusijom o načinu jačanja bezbednosti svih“, navodi se u pismu.

„Smatramo da je OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) odgovarajuća instanca da odgovori na zabrinutost svih zainteresovanih strana po pitanju bezbednosti, komplementarno sa drugim postojećim instancama, kao što je Savet NATO-Rusija“, navodi se u pismu.

Razgovori su već održani u okviru Saveta NATO-Rusija i u OEBS-u ali nisu dali rezultate.

Moskva traži od NATO da prekine širenje na istok, da ne primi u članstvo Ukrajinu i Gruziju, i povuče vojna sredstva NATO iz zemalja istočne Evrope koje smatra pretnjom za njenu bezbednost.

Rusija je rasporedila više od 100.000 vojnika i velika vojna sredstva na granici sa Ukrajinom, zbog čega Zapad strahuje da se sprema nova invazija zemlje posle pripajanja Krima 2014. godine, i podrške separatistima u regionu Donbas.