EU pripremila hitni plan za štednju gasa: Samo je Mađarska protiv

Članice Evropske unije postigle su dogovor o hitnom planu za smanjenje potrošnje gasa, saopštilo je češko predsedništvo Evropskim savetom na Tviteru. To je dogovoreno na vanrednom sastanku nadležnih ministara ovog utorka (26.7.) u Briselu. Prema planu, trebalo bi pre svega smanjiti rizike koji bi mogli da nastupe u slučaju potpunog prekida isporuke ruskog gasa.

Hitni plan, kako je prethodno predložila Evropska komisija, predviđa dobrovoljno smanjenje nacionalne potrošnje za 15 odsto u periodu od 1. avgusta 2022. do 31. marta 2023. Osim toga, trebalo bi da se omogući proglašavanje alarma u čitavoj Uniji i određivanje obavezujuće štednje u slučaju masivnijih smetnji u snabdevanju gasom.

Sven Gigold (Zeleni), državni sekretar u nemačkom Ministarstvu privrede i zaštite klime, na Tviteru je prokomentarisao: „Ogromna većina, samo je Mađarska bila protiv.“ I nazvao tu odluku ministara besprimernim korakom: „Države-članice koje uopšte ne uvoze ruski gas pokazuju se solidarnim i obavezuju se na odricanje od potrošnje. Toga još nikada nije bilo.“

Dan pre ovog ministarskog sastanka, ruski koncern Gasprom je najavio da će upola smanjiti količinu gasa koji isporučuje gasovodom Severni tok 1.

Odluka Saveta EU

U poređenju s prvim nacrtom Evropske komisije, ovim planom se predviđa znatno više izuzetaka i prepreka za uvođenje obavezujuće štednje. Tako bi ovo poslednje mogao da odluči samo Savet EU sastavljen od predsednika država i vlada svih članica, a ne Evropska komisija.

To konkretno znači da bi odluka o tome koliko gasa svaka članica mora da uštedi bila donošena većinom od najmanje 15 od ukupno 27 članica. Osim toga, ta većina mora da obuhvata i najmanje 65 odsto ukupnog broja stanovnika EU, piše DW.

Brojni izuzeci i prepreke

Izuzeci bi, recimo, mogli da budu predviđeni za zemlje poput Kipra, Malte i Irske. Za njih obavezna štednja ne bi važila sve dok ne budu direktno povezane s gasnom mrežom jedne od članica EU. A kod drugih država bi količina gasa koju moraju da uštede mogla da zavisi, recimo, od napora u skladištenju gasa, eventualnoj pretećoj krizi u snabdevanju strujom ili od potrošnje gasa kao sirovine, recimo za proizvodnju veštačkog đubriva.

Nadležni češki ministar Jozef Sikela, čija zemlja trenutno predsedava Uniji, ovako je na marginama sastanka opravdavao brojne izuzetke: „Različite države su u različitim pozicijama.“ Kako je objasnio, neke zemlje nisu priključene na gasne mreže, a nekim je potrebno još vremena da bi napunile skladišta gasa za iduću zimu.