Zapadnom Balkanu više od 3,3 milijarde evra pomoći od Evropske komisije

Cilj tog paketa je da se odgovori na hitne zdravstvene i humanitarne potrebe zbog pandemije COVID-19, kao i da se pomogne društveni i ekonomski oporavak u regionu.

Uz pojačanu podršku, EK pred samit EU-Zapadni Balkan u Zagrebu 6. maja takođe najavljuje široku dugoročnu podršku koja će biti predstavljena kasnije ove godine u formi Ekonomskog i investicionog paketa za region.

„Imamo posebnu odgovornost da u uslovima pandemije pomognemo našim partnerima na Zapadnom Balkanu jer je njihova budućnost očigledno u EU“, istakla je predsednica EK Ursula fon der Lajen i dodala da će EU nastaviti da podržava region, uključujući reforme na putu ka EU.

Komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji rekao je da je EU delovala brzo i sveobuhvatno da podrži region u uslovima epidemije, saoštila je EK.

„Naš rad će se nastaviti jer pripremamo Ekonomski i investicioni plan kojim će se odgovoriti na socio-ekonomski uticaj krize, modernizovati ekonomije u regionu, podržati reforme i početi da zatvara jaz u razvoju i tako će ljudima u regionu brže stići konkretne koristi“, istakao je Varheji.

Finansijski paket EU vredan više od 3,3 milijarde evra uključuje preusmeravanje sredstava iz IPA u visini 38 miliona evra za hitnu podršku zdravstvu, 389 miliona za društveni i ekonomski oporavak i paket za reaktivaciju ekonomije od 455 miliona, u bliskoj saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Takođe uključuje predloženu makrofinansijsku pomoć od 750 miliona evra i paket pomoći Evropske investicione banke od 1,7 milijardi.

EU će obezbditi i hitnu humanitarnu pomoć za izbeglice i migrante od 4,5 miliona evra i još osam miliona za potrebe u migrantskim centrima u regionu.

Kada je reč o Ekonomskom i investicionom planu, Komsija navodi da će uključiti značajan investicioni paket za region.

EK je u budžetu za 2021-2027. predložila za IPA III ukupno 14,5 milijardi evra od čega će lavovski deo biti za Zapadni Balkan.

Kako se navodi, Komisija predviđa udvostručenje grantova kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan i znatno povećanje finansijskih garanacija za podršku javnih i privatnih investicija u regionu.

EK je navela i da će „zelena“ i digitalna tranzicija imati glavnu ulogu u ponovnom pokretanju i modernizaciji ekonomija Zapadnog Balkana.

Napominje se i da će oporavak od krize funkcionisati samo ako partneri iz regiona budu realizovali obećane reforme, što je ključno i za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.

„Pored nastavka ekonomskih reformi, to zahteva snažan fokus na vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija i javne administracije“, istakla je EK u saopštenju.

Posle rasprave Kolegijuma EK o odnosima s regionom i pripremama za video konferenciju EU-Zapadni Balkan 6. maja, potpredsednica EK Vera Jurova saopštila je da je Kolegijum komesara Evropske komisije (EK) poručio danas u Briselu da će „Zapadni Balkan zahtevati stalnu podršku EU da bi se izborio s krizom COVID-a 19 i pošto neposredne mere za suzbijanje pandemije budu ublažene“.

Na pitanje novinara da li će na video samitu 6. maja biti odlučeno i o datumu početka pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom o članstvu u EU, potpredsednica EK je odgovorila da ona to ne zna i da je to pitanje za komesara za proširivanje Olivera Varheija.

Jurova, takođe komesarka za vrednosti i transparentnost, je stavila do znanja da će „taj dugoročni oporavak Zapadnog Balkana biti usmeren na energetsko i transportno povezivanje, kao i izazove s kojima će se sučeliti mladi, uz podsticanje prelaska na digitalnu i ‘zelenu’ ekonomiju“.

Kolegijum komesara EK je, po njenim rečima, podvukao nužnost delotvornijeg povezivanja privreda Zapadnog Balkana unutar regiona i sa Evropskom unijom.

Kolegijum je predočio, dodala je Vera Jurova, da će oporavak od sadašnje krize biti delotvoran samo ako zemlje regiona ostvare opipljive rezultate u reformama, uz „snažno usredsredjenje na vladavinu zakona, delovanje demokratskih ustanova i državne uprave“.

Evropska komisija je snažno predana podršci regionu da sprovede ove reforme, a dodatne mere će EK saopštiti kasnije ove godine, zaključila je komesarka Jurova.