Evropska unija i Sjedinjene Države su vrlo zabrinute zbog ruskog uticaja na Balkanu imajući u vidu činjenicu da se zemlje regiona pripremaju da se približe zapadnom bloku.
Ovakve bojazni u poslednje vreme mogu se protumačiti iz poslednjih izjava zapadnih zvaničnika. Tako je Hajko Mas, šef nemačke diplomatije, u govoru pred Bundestagom kazao da bi Kina mogla da smeni EU sa mesta glavnog igrača u regionu.
„Važno je da mi ponudimo ovim zemljama (Zapadnog Balkana) pouzdanu evropsku perspektivu, jer će se one inače okrenuti drugim državama kao što je Kina, koje su već spremne i nemaju vrednosti koje mi imamo“, kazao je Mas pred nemačkim poslanicima. „To je i razlog iz kojeg treba da ostanemo konzistentni i pouzdani“, dodao je nemački ministar.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker istog dana je pred poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu istakao da Evropa može da izvozi stabilnost „kao što smo to učinili sa sukcesivnim proširenjem naše Unije“. Moramo naći jedinstvo kada je u pitanju Zapadni Balkan, jednom za svagda. Jer, ne uradimo li to, naše neposredne susede će oblikovati drugi, kazao je on.
Istovremeno, Makedonija priprema za referendum 30. septembra o novom imenu na osnovu dogovora sa Grčkom, što bi moglo da otključa njenu kandidaturu za članstvo u EU i NATO. Takođe, sve ovo se poklapa i sa aktuelnim dogovorima između Kosova i Srbije koji bi mogli da razjasne dalji put Srbije ka EU, piše EUObzerver.
Lideri EU i NATO su se proteklih nekoliko dana okupljali u Skoplju kako bi li izrazili podršku tamošnjoj proevropskoj vladi. U Makedoniju za vikend stiže i sekretar za odbranu SAD DŽejms Matis, koji je već upozorio da bi Rusija mogla da pokuša da pokvari makedonski napredak na putu ka evroatlantskim integracijama. „Zabrinut sam“, rekao je Matis, „zbog mešanje Rusije.
Mislim da demokratije treba ostaviti na miru. Ukoliko njihov ambasador želi da da izjavu za novine to je jedna stvar, ali ova vrsta pakosti koje Rusija praktikuje od Estonije do SAD, od Ukrajine do Makedonije, uvek je prilagođena specifičnoj situaciji i uvek prevazilazi granice“.
Grčka je nedavno proterala ruske diplomate optužene za planiranje nereda kako bi destabilizovala sporazum o imenu Makedonije. Crna Gora je optuživala Rusiju da je 2016. pokušala puč u Podgorici kako bi sprečila ulazak ove zemlje u NATO.
Ruski saveznik u Bosni i Hercegovini Milorad Dodik je pod „prismotrom EU“ pred izbore 30. oktobra naročito zbog njegovih poziva da se organizuje referendum za otcepljenje Republike Srpske od BiH, piše EUobzerver.
Bojazni Nemačke koje se tiču kineskog uticaja odnose se na investicije Pekinga u infrastrukturu, energiju, nekretnine. Kineske investicije samo u Bosni iznosile su tri milijarde dolara 2016. i 2017. Više od milijardu dolara investirano je u Srbiju, i kako se računa stotine miliona u Albaniju i u Crnu Goru, u odnosu na milijardu evra godišnje od pomoći EU i dve milijarde evra korporativnih investicija u celom regionu u poslednje vreme.
Francuski predsednik Emanuel Makron proletos je nazvao Tursku još jednim regionalnim konkurentom EU. Turska je treći investitor na Kosovu pošto je utrošila 340 miliona evra na kupovinu aerodroma i energetske kompanije. Sličnu sumu su utrošili i u Bosni na rekonstrukciju džamija i spomenika iz vremena Osmanskog carstva. „Ne želim da se Balkan okreće ka Turskoj i Rusiji“, kazao je tada Makron.
Nedugo nakon toga na jednom skupu u Sarajevu, turski premijer Redžep Erdogan reći će: „Evropske zemlje koje tvrde da su kolevke demokratije su propale, evropski Turci moraju pokazati svoju jačinu u celom svetu.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
