EU traži da se izaberu sudije Ustavnog suda Crne Gore i da se poništi Zakon o predsedniku

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero naglasila je da je od vitalnog značaja da svi u Crnoj Gori budu maksimalno uzdržani i uzdrže se od daljih provokativnih radnji.

Ona je konstatovala da je Crna Gora propustila još jednu priliku da imenuje članove Ustavnog suda i okonča institucionalnu krizu.

„Potpuno funkcionalan Ustavni sud sastavljen od kompetentnih članova je ključ da Crna Gora zaštiti osnovna prava svojih građana i da napreduje u evropskom putu“, poručila je ona u objavi na Tviteru.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država pozvala je na hitan povratak mirnom i konstruktivnom diskursu.

„Pozivamo sve crnogorske čelnike i građane na nastavak razgovora i pronalaženje mirnih rešenja za političke probleme“, napisali su oni na svom Tviter nalogu.

Građani koji su od jutros protestovali zbog ponovnog izglasavanja izmena Zakona o predsedniku, razišli su se i ispred Skupštine je mirno nakon večerašnjih incidenata kada su demonstranti probili metalnu ogradu a policija bacila suzavac pošto je zgrada skupštine zasuda bakljama i flašama.

Organizatori protesta su najavili da će se sutra blokirati saobraćajnice širom Crne Gore i veliki skup u subotu u Podgorici.

Demonstranti su tokom dana blokirali nekoliko ključnih saobraćajnica u gradu, a protest su podržale opozicione partije predvođene najvećom, Demokratskom partijom socijalista predsednika države Mila Đukanovića.

DPS najavila je večeras da će vaninstitucionalno delovati nakon današnjeg ponovnog usvajanja izmena Zakona o predsedniku koji su nazvali ustavnim pučem.

Poslanici crnogorskog parlamenta usvojili su danas ponovo izmene Zakona o predsedniku kojim Skupština preuzima deo nadležnosti šefa države u predlaganju mandatara za sastav nove vlade i otvara put parlamentarnoj većini da izaberu svog kandidata.

Izmene zakona usvojene su uprkos preporukama Venecijanske komisije i Evropske unije da se od toga odustane.

Skupština Crne Gore ranije danas ni u drugom krugu glasanja nije izabrala četvoro sudija Ustavnog suda, čime je blokada te institucije nastavljena.

Nijedan od četiri kandidata za sudije Ustavnog suda u prvom krugu nije dobio potrebnu dvotrećinsku podršku u parlamentu (54 od 81 poslanika).

Za izbor sudija u drugom krugu bila je potrebna tropetinska većina, odnosno 49 od 81 poslanika, što nije bilo moguće imati, jer sednici ne pristustvuju poslanici DPS, najveće opozicione stranke.

Ustavni sud Crne Gore od 13. septembra nema kvorum za odlučivanje, jer ima samo troje od sedam sudija.

DPS je uoči sednice saopštila da će podržati izbor jednog sudije, u slučaju da parlamentrna većina odustane od spornih izmena Zakona o predsedniku Republike, što je odbijeno.

Parlamentrana većina, predvođena Demokratskim frontom (DF), usvojila je 2. novembra izmene Zakona o predsedniku Republike kojim skupština preuzma deo njegovih nadležnosti u oblasti predlaganja mandatara za sastav vlade.

Međutim, predsednik države Đukanović nije ga potpisao, već ga je vratio na ponovno odlučivanje i zatražio mišljenje Venecijanske komisije.

Venecijanska komisija je preporučila da izmene Zakona o predsedniku Crne Gore ne budu usvijene, jer bi u suštini predstavljale promenu Ustava i to manjom (skupštinskom) većinom od propisane.

Ona je pozivala institucije, poslanike i političke partije da odgovorno učestvuju u rešavanju krize i da pronađu „konstruktivne kompromise za važne odluke, uključujući izbor sudija Ustavnog suda“.

Evropska unija je posle toga pozvala političke lidere Crne Gore da u potpunosti slede preporuke Venecijanske komisije.

Parlamentarna većina posegla je za promenama Zakona o predsedniku nakon što je Đukanović iz formalnih razloga odbio da dodeli mandat za sastav nove vlade njenom kandidatu Miodragu Lekiću.

On je predložio Skupštini da sebi skrati mandat, kako bi bili raspisanii prevremeni izbori.

Većina je to odbila, insistirajući na formiranju nove vlade nakon što su oborene prethodne dve, Zdravka Krivokapića u februaru i Dritana Abazovića u avgustu ove godine.

Venecijanska komisija je te procese ocenila kao nepoštovanje institucija i lošu političku kulturu.

DPS i Socijaldemokrate su pozvali poslanike parlamentarne većine da ne glasaju za izmene Zakona o predsedniku posle negativnog mišljenja Venecijanske komisije o tom Zakonu.