EU traži od članica da zaštite siromašne od rasta cena energije

Skupi energenti ponovo su podstakli debatu o upotrebi nuklearne energije.

Nakon više meseci ekonomske nestabilnosti zbog pandemije korona virusa, Komisija želi brz i zajednički odgovor kako bi se ublažili efekti rasta cena energije, posebno na ljude koji žive u siromaštvu ili sa malim prihodima.

„Rast globalnih cena energije ozbiljno zabrinjava EU. Kako izlazimo iz pandemije i počinjemo ekonomski oporavak, važno je da zaštitimo osetljive potrošače i podržimo evropske kompanije“, rekla je evropska komesarka za energetiku Kadri Simson, prenosi AP.

Kako bi pomogla potrošačima, Komisija je predložila članicama EU da ponude podršku prihodima kroz vaučere, odlaganje plaćanja računa ili delimično plaćanje računa, što se može podržati iz prihoda EU.

Ostale preporuke nacionalnim vladama odnose se na uvođenje zaštitnih mera kako bi se izbegao prekid isporuka, smanjenje poreskih stopa i pomoć određenim kompanijama ili industrijama.

Komisija takođe želi dugoročne mere kako bi se EU pripremila za moguće skokove cena, uključujući ubrazanje ulaganja u obnovljive izvore energije i razvoj kapaciteta za skladištenje energije.

Zvaničnici su rekli da EU trenutno ima skladišne kapacitete za više od 20 odsto godišnjih potreba za gasom ali da nemaju sve zemlje skladišta.

Komisija je takođe saopštila da razmatra program zajedničkih nabavki za rezerve gasa, što je nedavno predložila Španija.

EU je veoma zavisna od uvoznog gasa, posebno iz Rusije.

Zvaničnici EU rekli su da je 20 članica preduzelo ili planira mere za ublažavanje efekata rasta cena. Jedno prošlomesečno istraživanje pokazalo je da gotovo tri miliona radnika u EU nema dovoljno novca da plati grejanje.

Stručnjaci u EU očekuju da će rast cena energije biti privremen ali da će trajati tokom zime.

Iza skoka cena stoji povećana globalna tražnja energenata, posebno gasa.

Podseća se da je ranije u oktobru prirodni gas koštao gotovo pet puta više nego početkom godine.

Znatan rast cena nafte i gasa pogurao je u septembru inflaciju u 19 zemalja zone evra do najvišeg nivoa za više od deset godina.

Istovremeno Brisel veruje da bi tekući rast cena energije mogao da vodi ubrzanju tranzicije EU sa fosilnog goriva na obnovljivu energiju.

Kriza sa cenama energenata takođe je oživela debatu da li EU treba da podržava nuklearnu energiju kako bi postala više energetski nezavisna. Konkretno, radi se o tome da li u tu vrstu energije treba usmeriti milijarde evra iz Evropskog zelenog dogovora i fonda za oporavak od posledica pandemije.

Lideri EU su se pre dve godine složili da nuklearna energija može da bude deo napora EU da do 2050. postane ugljenično neutralna.

Međutim, još nije odlučeno da li će nuklearni projekti biti uključeni u tzv. taksonomiju, odnosno klasifikaciju ekonomskih aktivnosti koje mogu da se kvalifikuju za održive investicije.

Francuska je nedavno zatražila da se nuklearna energija uključi u tu klasifikaciju do kraja godine a priključilo joj se devet članica (Bugarska, Hrvatska, Češka, Finska, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija).

Istovremeno se Nemačka i još četiri članice oštro protive ideji da nuklearna energija može da dobije zelene investicije.

Očekuje se da cene energije budu na dnevnom redu samita lidera EU sledeće nedelje.