EU u nedoumici: Zašto veliki deo sveta ne veruje Zapadu

To je, pored starog refleksa i „istorijskog sećanja“ na doba kolonizacije, ali i nedavne ratove Zapada u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji i bombardovanje Jugoslavije, bilo posebno uočljivo kad su u pitanju gledanja i stavovi prema ratu u Ukrajini.

Zemlje izvan zapadne sfere uticaja, koje u EU i SAD nazivaju „Globalnim jugom“, nisu voljne da oštro i izričito osude rusku vojnu intervenciju u Ukrajini, i štaviše, stavljaju do znanja da su SAD, NATO i EU takođe bili upleteni u događaje koji su doveli do ratnog sukoba u Ukrajini.

„Globalni jug“ poglavito traži da taj rat u Evropi bude zaustavljen, jer je opasno poremetio svetsku privredu, trgovinu i bezbednost, i predočava da za sada ni Rusija, ali ni Zapad, budući da šalje sve više modernog naoružanja Kijevu, očigledno ne žele ni da se oružani sukob prekine, ako ne može baš odmah da dođe do mirovnih pregovora.

Makron, Borelj i drugi čelnici EU i SAD krenuli su da obilaze Aziju, Afriku i Latinsku Ameriku u nastojanju da tamošnje političke elite i javnost uvere u to da je Rusija isključivi krivac za rat u Evropi, svetsku inflaciju, skok cena hrane i energije i poremećaj svetske stabilnosti.

Za sada nema dokaza da su se uverenja na „Globalnom jugu“ pomerila ka viđenjima Zapada, a francuski list „Mond“ u redakcijskom osvrtu „Ukrajina: jedan rat, dva viđenja sveta“, najpre kaže da Vašington i Moskva svaljuju krivicu isključivo jedan na drugog.

List upozorava da je to „Evropu gurnulo pola veka unazad, u hladni rat, dok su zapadne zemlje ujedinjene, a sučeljene s veoma podeljenim svetom, što nikako nisu predviđale kad je prestao hladni rat“.

U analizama u EU se navodi da su za Kinu, Indiju, Južnu Afriku, Brazil i druge zemlje „Globalnog juga“ pravi ciljevi rata u Ukrajini dosta zamagljeni, uz veliko podozrenje da je tu reč o pokušaju Zapada, prvenstveno Amerike, da povrati koliko može prevlast u multipolarnom svetu, dok Rusija nastoji da očuva svoje geostrateške interese i po cenu rata.

U osvrtima stručnjaka i medija, poput nemačkog Dojče velea, zaključeno je da se veliko nepoverenje „Globalnog juga“ prema Zapadu uočljivo ispoljilo na nedavnom sastanku šefova diplomatija država Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija (G20).

Ne samo zato što nije usvojen nikakav stav o ratu u Ukrajini i osudi Rusije, već i zato što je, prema viđenju zemalja u razvoju i nekih u vidnom usponu na svetskoj pozornici, Zapad sve svoje napore na zasedanju G20 usredsredio na rusko-ukrajinski sukob.

A to je odvuklo međunarodnu pažnju od velikog svetskog poremećaja u ekonomiji i trgovini, od rasta inflacije, posebno oštre krize oko đubriva i žitarica (čiji su ključni svetski izvoznici Rusija i Ukrajina), skoka cena hrane i energije koju su izazvali i pandemija korona virusa i rat, ukazuje Dojče vele.

Izveštači medija iz EU sa zasedanja G20 su skrenuli pažnju na činjenicu da Indija, Južna Afrika i Brazil snažno pozivaju da se obustavi rat u Evropi, koji vide samo kao „ukrajinsku krizu“.

Namera Indije, predsedavajuće G20, bila je da se najmoćnije zemlje planete posvete gorućim svetskim izazovima poput snabdevanja hranom, smanjenja siromaštva, ponovnog uspostavljanja razbijenih lanaca snabdevanja i zaštite klime.

Svetski poredak koji je nastao pre osam decenija očigledno je propao, ocenio je indijski premijer Narendra Modi, ukazujući da nije ni sprečio ratove, ni uvrežio postojanu međunarodnu saradnju.

Modi je naglasio da se mora pokrenuti temeljita reforma sistema Ujedinjenih nacija, a stav Nju Delhija, koji dele mnoge zemlje „Globalnog juga“, jeste da samo multilateralni, demokratizovani svetski poredak, a ne prevlast velikih sila, može svet spasti od još težih nevolja i iskušenja.

Na drugačije poglede zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike na „ukrajinsku krizu“ u EU i SAD se gleda s krajnjim iznenađenjem i podozrenjem da je za to kriva i „ruska propaganda“.

Šefica Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove Elizabet Sidiropulos objašnjava, međutim, da je „stvar u tome što postoje različiti pogledi na to zašto je došlo do rata“.

„Za vlasti Južnoafričke Republike, ovo je rat preko posrednika“, kaže Sidiropulos, ne krijući da se time misli da je Ukrajina samo istureni pion Zapada.

Pariski dnevnik Mond navodi da je „Rusija, agresor u Evropi, uspela da se u Africi prikaže kao branilac žrtava imperijalizma, oslanjajući se na istoriju sovjetske podrške bitkama Afrikanaca za nezavisnost“.

Mond ukazuje na to da su „Zapadnjaci, kao da im je teško bilo da prihvate nezavisnost mišljenja Afrikanaca, bili nanovo zatečeni kada je više od polovine afričkih zemalja nedavno u UN odbilo da osudi Rusiju za invaziju na Ukrajinu“.