EU u Srbiji ponavlja svoje greške sa Ukrajinom

 Verovatno je to razlog podrške – ovako percepciju dela srpske javnosti da Berlin nekritički podržava aktuelnu vlast u Srbiji za Danas tumači Andrej Hunko, poslanik Levice u nemačkom parlamentu. Hunko, član više odbora Bundestaga zaduženih za pitanja EU, očigledno je prema Uniji skeptičan i na početku razgovora vođenog u njegovoj poslaničkoj kancelariji brzo se priseća istorije.

– Lično ja i moja partija veoma smo se protivili ratu u Jugoslaviji i NATO bombardovanju 1999. I sada kada u Bundestagu govorimo o intervencijama u inostranstvu taj slučaj pominjemo kao problematičan, uključujući i situaciju sa secesijom Kosova ili Krima… Kada je reč o razvoju na čitavom na Balkanu i nastojanju balkanskih zemalja da uđu u EU, veoma sam kritičan prema ekonomskoj politici koju nameće EU jer ona vodi deindustrijalizaciji. To je neoliberalna ekonomska politika koja sve te zemlje čini zavisnijim od međunarodnih investitora, kao i od same EU.

Šta je drugi put za Srbiju, put ka reindustrijalizaciji?

– Rekao bih da možda dolazimo do tačke u kojoj bi Balkanu bila potrebna neka vrsta Maršalovog plana. Plan bi kreirali EU akteri, ali to nije način na koji oni razmišljaju. Ideja Maršalovog plana znači da treba masivno da investiramo i razvijamo taj region.

Kako bi nemački birači reagovali na to?

– Ne bi im se dopalo. Ali u vreme debate u Grčkoj ispostavilo se na kraju da je jeftinije više investirati u razvoj nego pustiti region da se deindustrijalizuje i ostane bez ekonomske i socijalne perspektive.

Da li takvo rešenje vidite i kao recept za stabilizaciju i pomirenje?

– Na Balkanu nema ekonomskog i socijalnog razvoja i zato ima puno problema i napetosti. Bio sam nedavno u Bugarskoj koju je napustilo dva miliona ljudi, uz još devet miliona pre 25 godina. Sada imaju sedam i nešto miliona stanovnika. Mladi odlaze. Isto se dešava u Ukrajini posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Zato mislim da vam treba strategija za razvoj.

 Rešenje je, dakle, veća evropska solidarnost?

– To bi bilo jedno rešenje. Glavni problem je da je neoliberalna paradigma EU zasnovana na štednji, konkurenciji, što znači pripremanje situacije u određenim zemljama za lakše investiranje velikih kompanija, uključujući i nemačke. To će možda funkcionisati neko vreme u nekim zemljama. U Hrvatskoj je, na primer, glavni izvor prihoda turizam. To nije način za evropsku saradnju. Problem na Balkanu je ako izgubite perspektivu unapređenja situacije, približavanja ili pridruživanja EU – imaćete reorijentaciju ka nacionalnim identitetima. Onda ćete imati konkurenciju interesnih sfera, kao na primer Turske u Bosni i malo u Albaniji i Makedoniji, ili Nemačke i Austrije u Hrvatskoj. To su linije Prvog svetskog rata.

Da li je onda za Srbiju i druge zemlje na Zapadnom Balkanu bolje da nastave sa približavanjem EU?

– Ne bih rekao, ne znam. Nisam specijalista za srpsku politiku, ali znam da je Srbija tradicionalno vrlo bliska Rusiji.

 Nemački zvaničnici kažu da su zabrinuti zato što Srbija nastoji da održava strateško partnerstvo sa Rusijom, a istovremeno joj je glavni spoljnopolitički prioritet da se pridruži EU.

– To može da funkcioniše ako napetosti između EU i Rusije ne rastu. Mi pozivamo na snižavanje napetosti sa Rusijom. Da pokušamo da sarađujemo, da nađemo izlaz iz sankcija i da na kraju imamo zajednički evropski bezbednosni sistem koji bi obuhvatio i Rusiju. To je naš program. Taj sistem bi obuhvatio i ekonomiju. Onda ne bi bilo problema za Srbiju. Ali ako imate novi hladni rat između Zapada i Rusije, to jeste veliki problem za Srbiju.

 Šta mislite o porukama Srbiji sa Zapada, uključujući i iz Nemačke, da „ne može da sedi na dve stolice“, zapadnoj i ruskoj, ili da će u nekom trenutku to morati prestati da radi?

– Isto to je bilo sa Ukrajinom. Pričao sam sa Mikolom Azarovim, koji je bio premijer Ukrajine do januara 2014. Pričao sam sa njim pošto je prebegao u Moskvu. On nije čudnovat tip poput Janukoviča koji je bio korumpirani predsednik, Azarov je bio ozbiljniji političar. On mi je rekao da su on i Janukovič hteli trilateralni samit EU, Ukrajine i Rusije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, posebno zbog toga što je čitava industrija na istoku Ukrajine, u Donbasu, koji je bio povezan sa ruskim tržištem. EU je odbila i polarizovala Ukrajinu, kao što to radi sada sa Srbijom, gde to možda sada nije tako akutno, ali doći će do toga u narednim godinama. Potom sam pitao Junkera i Štefana Filea, tadašnjeg komesara za proširenje, da nisu pogrešili sa Ukrajinom. File je rekao da je bila greška što Rusi nisu bili uključeni u razgovore. Junker je rekao „bili smo arogantno zaslepljeni i nismo pričali sa Rusima“. I sada imamo problem sa Ukrajinom. Hajde da ne napravimo istu grešku sa Srbijom.

Očekujete li bilo kakvu promenu u odnosima EU i Rusije posle reizbora Angele Merkel i Vladimira Putina?

– Upravo smo poslednjih dana u Nemačkoj imali veoma zanimljivu debatu. Nešto se dešava. Kao opoziciona leva partija ranije smo kritikovali sankcije i bili smo u tome sasvim izolovani. Sada Alternativa za Nemačku ima istu politiku prema Rusiji kao mi, iako je to drugi kraj političkog spektra, ali poslednjih dana čuju se snažni glasovi i iz drugih stranaka koji traže bolje odnose sa Rusijom i poručuju da ne žele hladni rat. Zapravo, koriste naše reči koje smo godinama izgovarali. Liberal Volfgang Kubicki je danas (22. mart) za Nemački radio govorio isto što i mi. Interesantno je, ne znam šta će biti na kraju.