Samit u Briselu: Hoće li i EU dati zeleno svetlo Ukrajini da gađa Rusiju?

Borelj, koji od decembra neće više biti visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, rekao je da je dugo verovao da bi Ukrajina trebalo da bude u stanju da koristi zapadno oružje za gađanje vojnih ciljeva unutar Rusije.

„Ponavljam, Ukrajina treba da bude u mogućnosti da koristi oružje koje joj je dato kako bi ne samo zaustavila strelu, već i da bi mogla da pogodi strelce“, rekao je on.

Borelj se nada da će se zemlje članice složiti oko toga, sugerišući da ako ne bude zajedničke odluke, „svako će učiniti ono što veruje da je u skladu sa potrebom da podrži Ukrajinu“.

Francuska, najvažnija vojna sila EU, nije odmah podržala stav SAD.

Međutim, francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro osvrnuo se na reči Emanuela Makrona iz maja, rekavši da bi njegova vlada razmotrila ovu opciju ako bi dozvolila gađanje ciljeva tamo gde Rusija „trenutno napada ukrajinsku teritoriju“.

Holandski ministar spoljnih poslova Kaspar Veldkamp opisao je odluku SAD kao veoma važnu, rekavši:

„Ono što vidim jeste da predsednik Putin generalno sluša samo činjenice na terenu. I zato mislim da je veoma važno da SAD više ne nameću ograničenja za oružje koje se isporučuje Ukrajini“.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da ovo nije promena u zapadnoj politici.

„Odluka američke strane, a ja želim da istaknem da ovo nije preispitivanje, već intenziviranje onoga što su drugi partneri već isporučili, u ovom trenutku je toliko važna“.

Ministri spoljnih poslova EU prisustvuju mesečnom sastanku u Briselu, poslednjem kojim predsedava Borelj, koji završava svoj petogodišnji mandat.

Razmišljajući o svom mandatu, Borelj je zamerio državama članicama da su razjedinjene i spore u spoljnoj politici.

„Moj poslednji poziv kolegama biće, budite jedinstveniji. Brže donosite odluke. Svaki put kada smo donosili odluke da podržimo Ukrajinu, trajalo je predugo“.