EU Venecueli uvodi sankcije

„Kako Karakas ne bi dospeo još bliže ekonomskom i političkom kolapsu dok vlasti u zemlji počinju sa razgovorima o restrukturiranju duga, vlade zemalja EU su se uzdržale od ciljanja na bilo kog pojedinca“, pišu agencije. EU je isticanje pojedinih imena ostavila za kasnije.

„Sve što činimo je usmereno ka postizanju dijaloga između vlade i opozicije, da bi se našlo demokratsko i mirno rešenje“, rekao je španski ministar spoljnih poslova Alfonso Dastis novinarima. Venecuelanski opozicioni lideri su prošle nedelje rekli da će pokušati da stupe u dijalog sa predsednikom Nikolasom Madurom, „iako je on ranije iskorišćavao razgovore za to da bi odugovlačio i dobio na vremenu umesto da pristupi ozbiljnim reformama“. Španija već dugo insistira da se sankcije uvedu ljudima bliskim predsedniku koga Vašington optužuje da je uveo diktaturu, ali je EU bila podeljena po pitanju ko treba da bude cilj sankcija. Embargo na oružje smešta Venecuelu na listu EU na kojoj se nalaze Severna Koreja i Sirija, zemlje u kojima evropske kompanije za odbranu više ne mogu da posluju i kojima je zabranjena prodaja bilo kakvih proizvoda za koje se smatra da mogu da budu upotrebljeni za nasilje. Britanija je Venecueli prodala oružje u vrednosti od 1,4 miliona funti između maja 2010. i marta ove godine, prema podacima organizacije Kampanja protiv trgovine oružjem koja lobira za to da se zabrani prodaja oružja „represivnim vladama“.

U zajedničkoj izjavi svih 28 ministara EU je reklo da će zakonske zabrane individualnih putovanja u Evropsku uniju i zamrzavanje venecuelanske imovine u zemljama bloka biti uvođeni „na postupan i fleksibilan način i da mogu da se šire“. Predstavnici Madurove vlade treba da razgovaraju sa investitorima u Karakasu o reprogramiranju spoljnog duga od 60 milijardi dolara. Neke od vlada zemalja EU žele da bivšem španskom premijeru Hozeu Luisu Rodrigezu Zapateru, koji je glavni izaslanik EU za Venecuelu, daju još jednu šansu za pregovore usprkos neuspelim pokušajima iz 2016.

Ali, kako prenosi Rojters, ministri su u zajedničkoj izjavi naglasili da su regionalni izbori, održani 15. oktobra u Venecueli, bili „prekretnica“ koja je ojačala odlučnost EU, zbog toga što su „prijavljene brojne nepravilnosti“. Prema rezultatima izbora, najveću podršku je dobila Madurova vladajuća socijalistička stranka, iako su ankete pokazale da će opozicija lako osvojiti većinu – ali na kraju je dobila samo nekoliko guvernerskih mesta, prema zvaničnim rezultatima.

Ministri EU će odlučiti ko će biti cilj sankcija u kasnijoj fazi, ali su rekli da će se fokusirati na bezbednosne snage, ministre u vladi, institucije koje su optužene za kršenje ljudskih prava i na one koji ne poštuju demokratske principe ili vladavinu prava. Stručnjaci tvrde da su individualne sankcije koje su uvele Sjedinjene Države, iako nose snažnu simboliku, imale vrlo malo ili nimalo uticaja na Madurovu politiku, te da su finansijske i sankcije na naftu možda jedini način da se vlada Venecuele primora na promene.