EU za postepen prekid uvoza ruskih energenata

Dok su SAD uvele zabranu uvoza ruske nafte, EU ima srednjoročne planove: predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ističe: „Moramo da se oslobodimo zavisnosti od gasa, nafte i uglja iz Rusije“. Ali jasno je da te mere neće odmah delovati i da ih neće biti moguće kratkoročno sprovesti. Novi okvirni plan za budućnost energetike u Evropi, u Briselu se već duže vreme pripremao, a sada, zbog rata u Ukrajini, sve se ubrzalo.

Program koji predviđa postavljanje novih osnova za evropsko energetsko snabdevanje zove se „REPower EU“. Šefovi zemalja EU o njemu će razgovarati već krajem ove sedmice na zajedničkom samitu. „Znatno pre 2030. godine“ EU bi, kako je najavljeno, trebalo da bude nazavisna od fosilnih goriva iz Rusije i da razvije sigurne, plative i održive izvore energije. Istovremeno treba pronaći odgovore na rastuće cene energenata za potrošače i takođe treba obezbediti zalihe gasa za narednu zimu.

Sve to bi ionako trebalo utvrditi kako bi se postigao klimatski cilj za 2050. godinu. Sada sve treba da ide mnogo brže i upravo je to najveći problem: jer jasno je da su za Evropljane trenutne energetske sankcije protiv Rusije poslednje sredstvo. Evropske ekonomije suviše zavise od ruskog goriva: bugarski premijer Kiril Petkov upozorava da njegova zemlja sve energente uvozi iz Rusije i da sebi ne može da dozvoli da se to prekine.

I nemački kancelar Olaf Šolc veruje da bi to bio preveliki zalogaj i za najbogatiju zemlju EU: trenutno snabdevanje ne može da se obezbedi drugačije, energija je “svesno“ izuzeta sa liste sankcija koje je EU uvele Rusiji, kazao je Šolc nakon video konferencije sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom. Sa druge strane, ministar spoljnih poslova SAD Entoni Blinken je objasnio: „Postoji potreba i šansa da se evropske zemlje reše svoje zavisnosti od ruskih energenata.“

Kakav je plan?

Potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans širi optimizam: on želi da se do kraja godine dve trećine uvoza ruskog gasa zameni drugim vrstama gasa. „Biće prokleto teško, ali je izvodljivo“, poručuje. Da bi se ostvario taj cilj, Komisija predlaže paket mera.

Više čiste energije: Poljoprivreda treba da proizvodi više biogasa. Uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) treba drastično povećati i treba izgraditi nova postrojenja za proizvodnju vodonika. Pored toga EU bi morala „da ubrza revoluciju čiste energije“, kaže Timermans. To recimo uključuje brže izdavanje odobrenja za vetrenjače i podsticaj solarnih ćelija i toplotnih pumpi, bez velike birokratije. Dugo očekivana sanacija zgrada mora da napreduje, a važno je i ponašanje potrošača: ukoliko građani smanje grejanje za jedan stepen, godišnje bi moglo da se uštedi deset milijardi kubnih metara gasa. „Moramo brzo da se oslobodimo od Rusije i mi to možemo“, kaže potpredsednik Komisije.

Bolja povezanost mreža: Planovi predviđaju i poboljšanje veza zemalja članica EU i sinhronizaciju električnih mreža. Do sada su planovi za prenos gasa propali, zbog različitih cevnih sistema i složenih tehničkih problema, jer mreže nisu međusobno usklađene ili su pogodne samo za određene vrste prirodnog gasa.

Sigurno snabdevanje: Sigurnost snabdevanja treba da osigura plan EU za vanredne situacije. Recimo, zemlje koje nemaju svoja skladišta gasa, treba da se snabdevaju iz centralnih skladišta, ukoliko na međunarodnom nivou nastanu problemi sa snabdevanjem. Predlažu se nova evropska pravila, koja bi obezbedila pravednu ravnotežu resursa, izjednačavanje cena, kao i mogućnost centralne kupovine.

Kontrolisani rast cena: Komisija istovremeno naglašava da potrošači moraju da budu zaštićeni od ekstremnih skokova cena. To se odnosi kako na ugrožene građane, tako i na manje kompanije. Državama članicama time se prepušta da same regulišu cene i sugeriše se da bi države mogle da nametnu poreze na dobitke energetskih kompanija na tržištu, kako bi ih preraspodelile potrošačima. Sve u svemu, napuštaju se uobičajena tržišna pravila u EU kada je reč o snabdevanju energijom.

Pripreme za zimu: Svi stručnjaci se slažu da EU trenutno ima dovoljno energetskih zaliha za leto. Problem je u pripremi za sledeću zimu, kada se potrošnja drastično povećava. Komisija predlaže da se skladišta gasa u Evropi tokom leta popune do 90 odsto svojih kapaciteta. Skladišta gasa trebalo bi da se proglase „kritičnom infrastrukturom“, a mehanizmi solidarnosti će pomoći sve dok novi zakonski paket ne utvrdi nova pravila.

Ostaju mnogi tehnički i politički problemi

Stručnjaci vide opasnost od ekstremnih tržišnih rizika, ukoliko rezervoari za skladištenje gasa moraju da budu napunjeni tokom leta. „Sedamsto teravata gasa za EU trenutno bi koštalo 70 milijardi evra, u poređenju sa 12 milijardi u prošloj godini“, podaci su istraživačkog instituta Brojgel. A bez ruskog gasa to ionako neće biti moguće.

Istraživači vide problem i sa planiranim povećanjem uvoza tečnog gasa: Španija recimo ima dosta LNG terminala neophodnih za to, ali ranije planiran gasovod do Francuske još nije izgrađen. Situacija u zemljama-članicama se veoma razlikuje, zato što je snabdevanje energijom u nacionalnim rukama.

Planovi za zajedničku kupovinu energenata završili su u fijoci još pre početka prošle zime, jer zemlje članice imaju različite ugovorne partnere, delom i dugoročne ugovore o snabdevanju i do sada su pojedinačno na tržištu tražile najpovoljnije uslove za sebe. I veća koordinacija u toj oblasti mogla bi da bude izuzetno teška.

Ukupno 60 odsto svojih energenata EU dobija iz Rusije i time je opasno zavisna od tih uvoza. „Dugo sam upozoravao na to“, kaže potpredsednik Komisije Frans Timermans i dodaje da istoriju nažalost ne može da vrati unazad. EU zato sada treba da igra sa kartama koje ima u rukama. Nemačka je godinama bila ta koja je sve to kočila. Sada će nemačka vlada morati da pomogne u traženju novih rešenja.