EU-Zapadni Balkan: Dve decenije obećanja iz Soluna

Večera koju je sinoć u Atini za lidere regiona i vrh EU priredio grčki premijer, podsetnik je na to „obećanje“, piše Dojče vele.

Kada su se šefovi država i vlada Evropske unije u junu 2003. sastali u grčkom letovalištu Porto Karasu, imali su na umu velike stvari za Zapadni Balkan, koji je upravo bio pacifikovan. Unija je „bezrezervno“ podržala pristupanje Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije, navedeno je u završnom dokumentu samita. I još: „Budućnost balkanskih država je u Evropi“.

To „obećanje iz Soluna“, nazvano po obližnjem lučkom gradu, nije ispunjeno ni posle dve decenije.

I uprkos lošem iskustvu sa Zapadnim Balkanom šefovi država i vlada EU doneli su u junu 2022, kako su to opisali, „istorijsku“ odluku da Ukrajinu i njenog suseda Republiku Moldaviju, zvanično proglase kandidatima za pridruživanje EU.

Večera za godišnjicu

Grčki premijer Kirijakos Micotakis priredio je sinoć u Atini večeru. Povod je upravo „solunsko obećanje“ od pre 20 godina. Na večeri su bili šefovi država i vlada šest zemalja Zapadnog Balkana, kao i vrh EU, s predsednicom Komisije Ursulom fon der Lajen na čelu.

Prema izveštajima grčkih medija, važan i uticajan šef albanske vlade Edi Rama nije pozvan, jer se Albanija i Grčka trenutno žestoko svađaju oko malobrojne grčke manjine u Albaniji. I eto primera koji jasno pokazuje zašto zemlje tog regiona još odavno nisu članice EU. Članice Unije sa jugoistoka kontinenta koriste bilateralne probleme da koče proces pristupanja.

Premijer Albanije Edi Rama nije bio pozvan u Atinu

Bugarska dovodi u pitanje makedonski jezik i želi da natera sićušnu bugarsku manjinu da se nominalno pominje u ustavu Severne Makedonije. Prethodno je, posle decenija blokade, Grčka progurala promenu imena Makedonije u Severnu Makedoniju, kako bi se ime susedne države razlikovalo od grčke pokrajine Makedonije.

Hrvatska pokušava da reši svoje bilateralne probleme s pojedinim kandidatima za članstvo, kao što su Srbija i Crna Gora, ili sa potencijalnim kandidatom za pristupanje Bosnom i Hercegovinom, koristeći svoje članstvu u EU, na primer kroz pretnje vetom.

Popularnost EU u Srbiji dramatično se smanjuje

Ta dugotrajna pat-pozicija po pitanju pristupanje EU ostavila je duboke ožiljke, posebno u Srbiji, najvećoj i strateški najvažnijoj zemlji regiona. U reprezentativnom istraživanju javnog mnjenja u leto 2023, pokazalo se da samo 44 odsto anketiranih podržava pristupanje svoje zemlje EU, dok je 47 odsto bilo protiv.

U drugoj anketi instituta „Demostat“ iz juna 2023, samo 23 odsto građana podržalo je zahteve Brisela da se Srbija, kao kandidat za EU, pridruži sankcijama Rusiji. S druge strane, 42 odsto smatra da bi Srbija trebalo da teži dobrim odnosima s Rusijom, čak i ako bi to onemogućilo pristupanje Evropskoj uniji.

Prošle godine su nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron pokušali da postignu kompromis u višedecenijskom sporu između Srbije i njene bivše pokrajine Kosovo, koja je pretežno naseljena Albancima. Evropska komisija je takođe iskoristila svu svoju političku težinu da posreduje između dveju strana. Visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj čak je u jednom trenutku, nakon dugih pregovora, uzviknuo: „Imamo dogovor!“ Ali, bilo je suprotno. Obe strane su eskalirale sukob, koji je ove godine više puta pretio da preraste u oružane sukobe.

Manjkava demokratija, zastoj reformi, samiti

I posle dve decenije u zemljama regiona problemi su isti: cenzurisani i centralizovani mediji, instrumentalizacija pravosuđa, uništavanje nezavisnih državnih institucija, dramatična korupcija i organizovani kriminal. Međutim: kako da EU uradi nešto protiv toga kada jedva uspeva da izbori sličnim problemima u sopstvenim redovima, na primer u Poljskoj ili Mađarskoj?

Dakle, očigledno nije slučajno što je mađarski premijer Viktor Orban odabrao za partnera Zapadni Balkan, a posebno Srbiju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji odlučuje o svemu, ne krije da se divi Orbanovom načinu vladavine i njegovom neliberalnom političkom konceptu. Dvojica visokih političara održavali su u protekle dve godine veoma bliske kontakte, imali više od 40 sastanaka. Vučić očekuje od Mađarske da ublaži pritisak Brisela u vezi reformi koje se tiču pravne države. Orban, pak, očekuje da mu Srbija pomogne na putu da postane ključni igrač u regionu.

Neuspelo približavanje država Zapadnog Balkana Briselu zamenjeno je sa sve više rundi sastanaka. Primer toga su godišnji samiti EU-Zapadni Balkan od 2014. pod sloganom „Berlinski proces“. Ili format „Prijatelji Zapadnog Balkana“, koji je ovog juna pokrenula Austrija.