EU zbog sporazuma o mineralima s Ruandom na meti optužbi da pojačava humanitarnu krizu

Evropska unija, koja se utrkuje s Kinom za bogate resurse u centralnoj Africi, potpisala je s Ruandom u februaru strateški sporazum koji joj omogućava pristup mineralima neophodnim da ostvari svoje ciljeve zelene i čiste energije.

Ruanda je optuživana da igra odlučujuću ulogu u ratu u susednom Kongu podrškom pobunjeničkoj grupi M23. Sporazum EU s tom zemljom izazvao je gnev i kritike da će stvoriti „paravan za krijumčarenje ‘krvavih minerala’ iz istočnog Konga“, navodi Politiko.

Predsednik Konga Feliks Čisekedi, čije se snage bore protiv M23, odmah je osudio sporazum EU i Ruande kao provokaciju, navodeći da „kao da EU vodi rat protiv nas putem zastupnika“.

Evropska komisija tvrdi da će sporazum pomoći da se poštuju ekološki standardi u iskopavanju i preradi minerala i da se zaustavi njihovo krijumčarenje, ali kritičari strahuju da pakt odražava spremnost EU da zbog geopolitike žrtvuje svoje principe.

„Brisel sve više pribegava takvim sporazumima o saradnji koji nemaju obavezujuće trgovinske implikacije, ali ih je lakše zaključiti od tradicionalnih trgovinskih sporazuma. Njihov cilj je da diverzifikuje svoje zalihe ključnih minerala i da se suprotstavi inicijativi Pekinga Pojas i put, globalnom programu razvoja infrastrukture, sa sopstvenom strategijom Globalni prolaz (Global Gateway)“, piše Politiko.

Portal dodaje da je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen obećala da će nastaviti taj kurs u svom drugom mandatu.

„Postoji sva ta konkurencija s Kinom oko ekonomskog uticaja… i mislim da (EU) zanemaruje određeni broj (aspekata) kao što su suverenitet, demokratija“, rekao je predsednik kongoanske nevladine organizacije Opservatorija za upravljanje i mir Erik Kajemba.

Od potpisivanje sporazuma borci M23 proširili su kontrolu nad mineralnim resursima na istoku Konga, mada je portparol te grupe brzo demantovao da žele rudu koltan čije se bogate rezerve nalaze u toj oblasti. Koltan se koristi za pravljenje delova „pametnih telefona“ i automobila.

Ti obilni mineralni resursi i njihovo krijumčarenje pomažu finansiranje oružanih grupa u istočnom Kongu, podstičući nasilje i kršenje ljudskih prava u višedecenijskom sukobu koji je, pored miliona ubijenih, doveo do raseljavanja sedam miliona ljudi.

Iako je EU pozivala na smirivanje sukoba i obećala da će povećati humanitarnu pomoć, stručnjaci upozoravaju da sporazum o mineralima s Ruandom može da pogorša sukob, a ne da ga smiri.

Veliki problem je, navodi Politiko, to što je Ruanda jedna do glavnih destinacija za koltan i druge minerale koji se krijumčare preko istočne granice Konga. Prema podacima UN, Ruanda izvozi više minerala za preradu i proizvodnju nego što iskopava.

Region Velikih jezera Afrike je od strateškog interesa za globalne sile koje traže minerale i metale potrebne za vetroturbine, solarne panele i potrošačku elektroniku. U regionu je polovina svetskih rezervi tantala, koji se ekstrahuje iz rude metala koltan i koristi u elektronskim komponentama.

Ruanda je početkom godine takođe potpisala sporazum s rudarskim gigantom Rio Tinto za istraživanje i eksploataciju litijuma.

Suočavajući se s jakim kritikama zbog potpisivanja sporazuma, Evropska komisija je pokušala da razjasni namere, tvrdeći da je sporazum usklađen s EU agendom o ljudskim pravima tako što pomaže da se izvrši pritisak na Ruandu da ima održive lance snabdevanja.

„Dogovor nije potpisan da bi se dobio pristup mineralima, nego da bi se uticalo na promenu na terenu“, rekao je jedan zvaničnik EU za Politiko, koji nije želeo da bude imenovan.

Briselski list piše da EU ne želi samo da sustigne Kinu koja već ima bliske odnose s Kongom i kontroliše veliki deo njegovog rudarskog sektora, nego i da ostvari veći uspeh u čuvanju visokih ekoloških i socijalnih standarda.

Evropska komisija smatra da Ruanda, zbog svoje proizvodnje kalaja, volframa, zlata i niobijuma, može da postane središte sektora minerala, previđajući da će rudarska industrija ove godine povećati prihode od izvoza na 1,5 milijardi dolara, sa 373 miliona dolara 2017.

Međutim, viši naučni saradnik u Afričkom programu na Institutu Egmont Erik Kenes kaže da „svi znaju da samo delić izvoza Ruande dolazi iz same Ruande“ i da najveći deo dolazi iz Konga i da zato sporazum s EU „opravdava i formalizuje“ nezakonitu trgovinu.

Predsednik Ruande Pol Kagame, na vlasti od 2000. godine, smatra se zaslužnim za povratak stabilnosti posle genocida 1994. u kojem je poginulo 800.000 pripadnika naroda Tutsi i Hutu, ali ga UN optužuju da direktno podržava pobunjenički pokret M23 sačinjen većinom od ljudi iz etničke grupe Tutsi.

Kigali uporno odbacuje tvrdnje o povezanosti s pobunjenicima, a M23 negira bilo kakvu umešanost u krijumčarenje, tvrdeći da se bori isključivo da zaštiti Tutsije u Kongu. Ipak, kako piše Politiko, izvoz minerala kao što su zlato i koltan iz Ruande, povećan je prethodnih godina.

Baš kada su se pojačali sukobi u istočnom Kongu, evropska komesarka za međunarodna partnerstva Juta Urpilainen i bivši ministar spoljnih poslova Ruande Vinsent Biruta potpisali su sporazum, izazvavši diplomatski gnev Konga, koji je tražio međunarodni embargo na izvoz minerala iz Ruande i zapretio da će tužiti tehnološku kompaniju Epl jer koristi krijumčarene „krvave minerale“ iz konfliktnih područja u Kongu.

Komisija tvrdi da će upravo taj sporazum pomoći da se to zaustavi, jer ima za cilj da „podrži održivo i odgovorno nabavljanje, proizvodnju i preradu sirovina“ i „jačanje borbe protiv ilegalne trgovine mineralima“, prema rečima portparola.

EU je prošle godine takođe potpisala sporazum o mineralima s Kongom sa ciljem „jačanja upravljanja, dužne pažnje i sledljivosti, i saradnje u borbi protiv ilegalne međunarodne trgovine sirovinama“.

Brisel u okviru sporazuma zahteva od Ruande da obezbedi mapu svih rudnika iz kojih nabavlja minerale i da koristi naučne metode za proveru porekla minerala. Ukoliko Ruanda ne ispuni ove uslove, evropski zvaničnici kažu neće biti moguće potpisati „mapu puta“ za naredne dve godine.