Vruća tema migracija ponovo će se naći na stolu na samitu Evropske unije: EU želi da ubrza vraćanje migranata

Neposredno uoči sastanka na vrhu šefova država i vlada Evropske unije ovog četvrtka (17. oktobar) u Briselu, ponovo je došlo do promena u raspravi o politici azila i migracije. Na samitu će se – između ostalog i na izričitu želju nemačkog kancelara Olafa Šolca – mnogo razgovarati o kontradiktornim konceptima politike o migracijama.

Iz krugova bliskih nemačkoj vladi saznaje se da se kancelar i dalje zalaže za „zajednička, evropska rešenja“ i da želi da u izvesnoj meri pokrene reformu azilantskih postupaka EU, koja bi u potpunosti trebalo da stupi na snagu tek 2026. godine.

Mnoge druge članice EU to traže već mesecima, među njima npr. Španija. Nejasno je, međutim, što zapravo može da se dogovori: više procedura za azil na spoljnih granicama EU, više deportacija odbijenih tražilaca azila ili više sporazuma sa zemljama-porekla i tranzitnim zemljama za migranate i tražioce azila.

Stroža politika deportacije

Većina ministara unutrašnjih poslova Evropske unija u četvrtak prošle sedmice založila se za nove i strože smernice za brzi povratak u njihove matične zemlje onih tražilaca azila koji nemaju šanse za ostanak u EU.

Istovremeno, trebalo bi olakšati odbijanje tražilaca azila na unutrašnjim granicama EU, recimo u Nemačkoj. To se odnosi na osobe koje bi morale da prođu kroz postupak azila na spoljnoj granici u nekoj drugoj zemlji EU.

I baš na vreme za samit ovog četvrtka, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je u svom pismu da će uskoro predložiti traženu, strožu direktivu.

Tri zemlje protiv

Najmanje tri države-članice EU ne slažu se sa zajedničkim pristupom Unije. Odustajanje od politike azila traže Holandija, u kojoj odnedavno vladaju desničarski populisti, i Mađarska, aktuelna predsedavajuća Savetu EU. One ni pod kojim uslovima ne žele da podrže reforme o kojima je odlučeno.

Poljska je na njihovoj strani. Demohrišćanski poljski premijer Donald Tusk želi da njegova zemlja privremeno suspenduje zakon EU o azilu. On smatra da je Poljska hitan slučaj.

Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson kritikuje to najavljeno nepoštovanje evropskog prava. „To nije moguće. I mi smo to i saopštili“, rekla je Johanson. Tzv. „opt-out“, odnosno istupanje iz politike o migracijama EU, moguće je, kaže, samo ako se promene Ugovori Evropske unije. Ali o tome se u ovom trenutku uopšte ne raspravlja. „To nije dobra ideja“, kratko je rekla i nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.

Mađarska, Italija i Finska idu posebnim putem

Čak i bez formalnog istupanja i politike o migracijama, Mađarska se već godinama ne pridržavala zajedničke politike azila. Zbog toga je više puta osuđivana od strane Evropskog suda pravde, ali ona presude ne sprovodi. Evropska komisija trenutno, kaznama u ukupnom iznosu od 200 miliona evra, pokušava da natera vladu Viktora Orbana u Budimpešti na popuštanje. Orban je, međutim, već najavio da ne haje za reforme o kojima je odlučeno i da više uopšte neće da prima tražioce azila.

Italijanska vlada, koju vodi desničarsko-ekstremistička premijerka Đorđa Meloni, takođe se ne pridržava zakona EU. Ona je do sada odbijala da natrag primi one tražioce azila iz Nemačke ili Austrije koji su prvi put na tlo EU stupili u Italiju. Italija bi te ljude morala da registruje prema tzv. Dablinskim pravilima i da pokrene proceduru za proveru prava na dobijanje azila. Umesto toga, mnogi od tih ljudi putuju odlaze sever.

Istovremeno, hiljade tražilaca azila i migranata kreću se iz Grčke sa jugoistočne spoljne granice EU, pa preko Balkanske rute, takođe ka severnim državama EU. To zapravo nije predviđeno Dablinskim pravilima koja predviđaju podelu odgovornosti na nivou EU.

Međutim, Italija, Grčka i druge države na spoljnim granicama tvrde da su preopterećene brojem ljudi koji dolaze. Kao odgovor na tu unutrašnju migraciju unutar EU, Francuska, Austrija, Danska, Švedska, Slovačka, a odnedavno i Nemačka, ponovo su uvele granične kontrole kako bi mogle da otkriju tzv. „neodobrene ulaske“. Takve kontrole putnika na unutrašnjim granicama EU dozvoljene u stvari samo u izuzetnim slučajevima.

Finska se od jula više ne pridržava zakona EU na kopnenoj granici s neprijateljskom Rusijom. Migrantima koji žele da uđu preko Rusije odbija se pojedinačno razmatranje njihovih zahteva za dobijanje azila. Njih paušalno šalju nazad u Rusiju. Finski premijer Peteri Orpo rekao je u julu da je zakon neophodan, iako je u suprotnosti s međunarodnim obavezama Finske u pogledu ljudskih prava. Finska, baltičke zemlje i Poljska optužuju Rusiju i Belorusiju da masovno dovode migrante na granice kako bi destabilizoale EU. Poljski premijer Donald Tusk rekao je da želi da primeni finski model i da za tražioce azila zatvori granicu Poljske s Belorusijom.

Izmeštanje postupaka azila

Uoči samita EU ovog četvrtka, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovo je predstavila dugačak plan od deset tačaka zajedničke politike azila. Uz mnoge poznate stvari, on sadrži i najavu da bi trebalo dodatno unaprediti saradnju s trećim zemljama. Mnoge države-članice EU žele da preispitaju da li bi bilo moguće u potpunosti preneti postupke azila na zemlje poput Ruande. Britanska vlada do sada nije uspela s takvim projektom.

Neposredno uoči samita, Italija je u Albaniji otvorila svoj ekstrateritorijalni kamp za proceduru izdavanja azila. Italija, u skladu s italijanskim zakonom, u Albaniji želi da vodi postupke za izbeglice koje dolaze brodovima. Priznati tražioci azila, a i oni odbijeni, vraćaju se u Italiju iz Albanije ako ne mogu odmah da budu deportovani. Prema rečima diplomata EU, za Evropsku komisiju takav prenos postupaka azila u drugu zemlju „nije ubedljiv model“.

Rute se menjaju

Broj migranata na ruti od severne Afrike do Italije naglo je opao tokom 2024. Od januara do avgusta u Italiju je stiglo oko 42.000 ljudi. U odnosu na isti period prošle godine to je 64 odsto manje. Prema navodima Evropske komisije, to se dogodilo pre svega zbog bolje saradnje s tranzitnim državama Tunisom i Libijom.

Međutim, broj migranata na zapadnom Sredozemlju i na atlantskim rutama više se nego udvostručio – na 25.500 u istom periodu. Brojke se takođe povećavaju i na istočnomediteranskoj ruti, odnosno prema Grčkoj i Kipru. Tamo je do avgusta 2024. registrovano oko 37.000 ulazaka, što je 39 odsto više nego u istom periodu prošle godine.