Eurobarometar: Klimatske promene najveći izazov za EU

Devet od 10 mladih Evropljana starosti od 15 do 24 godine smatra da borba protiv klimatskih promena može doprineti njihovom zdravlju i dobrobiti, a to mišljenje deli 87 odsto svih učesnika istraživanja.

Velika većina Evropljana podržava ciljeve zaštite životne sredine koje predviđa Evropski zeleni dogovor, pokazuju rezultati posebnog istraživanja Eurobarometra Budućnost Evrope koje su 25. januara objavili Evropski parlament i Evropska komisija.

Povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u evropskoj ekonomiji i veću energetsku efikasnost podržava 88 odsto ispitanika, a 80 odsto se slaže da je važno da Evropa postane prvi klimatsko neutralni kontinet do 2050. godine i da se promoviše rast tržišta vozila sa niskom ili nultom emisijom gasova.

Kao druge najveće globalne izazove koji utiču na budućnost EU učesnici istraživanja su istakli zdravlje (34 odsto) i prisilne migracije i raseljavanje (30 odsto).

Gotovo trećina ispitanika (31 odsto) smatra da će budućnosti Evrope najviše doprineti uporedivi životni standardi, a 22 odsto smatra da je to zajednička zdravstvena politika.

Veliku važnost pridaju i većoj solidarnosti među članicama (21 odsto) i energetskoj nezavisnosti (20 odsto).

Dve trećine ispitanika (68 odsto) veruje da je EU mesto stabilnosti u problematičnom svetu, a 67 odsto smatra da evropski projekat EU mladima nudi svetlu budućnost.

Na pitanje sa kojim izazovima se EU suočava, najčešći odgovori bili su socijalna nejednakost (36 odsto), nezaposlenost (32 odsto) i migracije (31 odsto). Klimatske promene i zažtita životne sredine su, osim što su globalni izazovi, takođe izazovi za EU prema mišljenju 32 odsto ispitanika.

Kao najveću prednost EU najviše ispitanika vidi poštovanje demokratije, ljudskih prava i vladavine prava (27 odsto), a 25 odsto glavnom prednošću Unije smatra njenu ekonomsku, industrijsku i trgovinsku moć.

Vrednosti koje EU najbolje oličava u poređenju s drugim zemljama su mir, prema mišljenju 49 odsto ispitanika, sloboda mišljenja (47 odsto), socijalna jednakost i solidarnost (45 odsto) i tolerancija i otvorenost prema drugima (44 odsto).

Životom u EU zadovoljno je 81 odsto ispitanika, 89 odsto je srećno što živi u svojoj zemlji, a 89 odsto je zadovoljno svojim porodičnim životom.

Čak 90 odsto Evropljana smatra da glas građana EU treba više uzimati u obzir prilikom odlučivanja u vezi sa budućnošću Evrope.

Malo više od polovine ispitanika (55 odsto) smata da je glasnje na evropskim izborima jedan od najefikasnijih načina da se njihvo glas čuje kada se donose odluke na nivou EU.

Evropski građani su zainteresovani i da učestvuju u Konferenciji o budućnosti Evrope, a kao najprihvatljivije oblike angažovanja vide učestovanje u anketama, zatim prisustvovanje sastancima u njihovoj sredini, učešće na onlajn konsultacijama i kulturnim i sportskim događajima povezanim sa Konferencijom.

Istraživanje, koje su naručili Evropski parlament i Evropska komisija, sprovedeno je od 16. septembra do 17. oktobra 2021. u 27 država članica. Uživo je urađeno oko 26.530 intervjua, a istraživanje je dopunjeno i onlajn intervjuima zbog pandemije.