Eurostat: Hrvatska među zemljama EU s najvećim padom proizvodnje

Na nivou EU sezonski je prilagođena industrijska proizvodnja u martu ojačala 0,4 posto u odnosu na prethodni mesec, oporavivši se u odnosu na februar kada je pala 0,7 posto na mesečnom nivou, prenosi HRT.

Pritom je povećana proizvodnja energije i trajnih potrošačkih dobara, po 1,3 odsto, te nešto blaže proizvodnja netrajne potrošačke robe, za 0,8 odsto. Pad proizvodnje zabeležen je u kategoriji intermedijarnih proizvoda, za 0,3 odsto, te kapitalnih dobara, za 0,2 posto.

Najveći rast proizvodnje u odnosu na februar ostvaren je u Estoniji, za 4,1 odsto, potom Portugalu, za 3,7 odsto, te Grčkoj, za 2,6 posto. Najveći pad proizvodnje zabilježila je pak Irska, za 7 odsto. Slijedi Hrvatska s padom proizvodnje za 4,3 posto, te Latvija s 3,5-postotnim padom. U eurozoni je, pak, sezonski prilagođena industrijska proizvodnja u mart na mesečnom nivou porasla 0,5 posto, u odnosu na pad za 0,9 posto iz prethodnog meseca.

Na godišnjem nivou veći rast proizvodnje

U odnosu na isti lanjski mesec industrijska je proizvodnja u EU i evrozoni u martu porasla 3,0 odsto, pokazuju podaci Eurostata. U Uniji je u martu na godišnjoj razini najviše poskočila proizvodnja energije, za 7,9 posto, a slijede kapitalna dobra i netrajna potrošačka dobra, s rastom od 3,5, odnosno 2,6 posto.

Među zemljama članicama rastom proizvodnje u odnosu na prošli mart najviše su se izdvajale Litva, za 11,5 posto, Estonija, za 7,6 posto, i Finska, za sedam posto. Daleko najveći pad industrijske proizvodnje zabeležila je Irska, za 14,7 posto. Sledi Malta s padom proizvodnje za 3,2 posto, te Slovačka gde se proizvodnja smanjila 2,3 posto.

U Hrvatskoj je industrijska proizvodnja u martu na godišnjoj razini pala 1,7 posto, nakon što je u februar porasla 3,3 posto, objavio je Eurostat.