Evakuacija okončana, šta sada Evropa može da učini u Sudanu?

Nakon što je glavni grad Sudana zahvaćen talasom nasilja koje je izbilo između sledbenika dve rivalske vojne frakcije, talas protesta koji je zbacio dugogodišnjeg diktatora Omara al Bašira 2019. deluje kao davna prošlost.

Bundesver je u utorak 25. aprila okončao misiju evakuacije u okviru koje je iz te afričke zemlje izvučeno više od 600 nemačkih državljana. I dok neke druge strane ambasade i međunarodne organizacije još uvek ulažu napore da evakuišu svoje državljane i strano osoblje, mnogi se sada pitaju kako održati primirje koje je u toku i sprečiti da sukob preraste u građanski rat.

U ponedeljak su se ministri spoljnih poslova Evropske unije, koji su se okupili u Luksemburgu, u svojim komentarima zbivanja u Sudanu uglavnom ograničili na napore svojih zemalja u evakuaciji i na pozive na deeskalaciju. Ipak, neki od njih su razmišljali i o budućnosti.

„Evropska unija bi mogla više“

Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove Žozep Borelj pozvao je lidere zaraćenih strana, generala Abdel Fataha al Burhana iz sudanskih oružanih snaga (SAF) i Mohameda Hamdana Dagala iz moćne paravojske Snaga za brzu podršku (RSF), da razmotre prekid vatre i mogućnost pregovora. „Morate zaustaviti rat, ućutkati oružje i početi da razgovarate i tražite političko rešenje, jer vojnog rešenja nema“, rekao je Borelj.

Korak dalje otišao je finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto koji je upozorio da bi Rusija mogla da popuni vakuum moći koji je nastao nakon povlačenja drugih država iz zemlje zbog nasilja. „Ako odemo, ostavljamo nešto prostora Vagnerovim trupama i Rusiji da igraju ovu igru“, rekao je Havisto novinarima, misleći pritom na privatnu plaćeničku grupu čiji je vlasnik, biznismen Jevgenij Prigožin, povezan s Vladimirom Putinom. „Mislim da Evropa mora da preuzme aktivniju ulogu u Sudanu.“

Finski ministar je ujedno naglasio da bi EU trebalo da pomogne ne samo svojim građanima, već i lokalnim stanovnicima u Kartumu. „Smatram da bi Evropska unija mogla da učini više.“

Šta posle evakuacije?

Teodor Marfi, direktor programa za Afriku pri Evropskom savetu za spoljne poslove, smatra da na čitavu stvar ne treba gledati samo kao na priču o Rusiji. „Vagnerove trupe, za koje se zna da su aktivne u brojnim nestabilnim afričkim državama, već neko vreme su prisutne u Sudanu, podržavajući Snage za brzu podršku“, rekao je Marfi. Dodao je i da afrički susedi Sudana, kao što je Egipat, ali i zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, imaju ozbiljne uloge u političkoj sudbini Kartuma.

Vlada velika zabrinutost da bi sukob mogao da se prelije na okolne zemlje i da stvori regionalnu i ekonomsku nestabilnost. Iznenadni priliv izbeglica takođe može da predstavlja veliki izazov.

Evropska unija kritikovala je vojni udar 2021. godine, ali je zadržala formalne odnose sa faktičkim liderima, naglašavajući da se zalaže za civilnu, demokratsku vladu. Marfi za DW kaže da posle završetka evakuacije, fokus međunarodnih aktera treba da bude obezbeđivanje trajnog prekida vatre kako bi se omogućilo da humanitarna pomoć što pre stigne do najugroženijih.

Nakon toga bi EU, zajedno sa drugim partnerima, mogla da proceni s kakvim uticajem i kakvim podsticajima raspolaže u odnosu na zaraćene strane. „Mislim da Evropa ima svoju ulogu, ali smo još uvek suviše spori“, ocenjuje Teodor Marfi.

Ubuduće, podržavajte civilni sektor

Evropska unija je na meti kritika zbog svoje politike finansiranja navodno represivnih projekata u Sudanu kojima je cilj da kontrolišu migraciju iz te važne tranzitne zemlje. Tzv. „Kartumski proces“, odnosno dijalog o migracijama između EU i država Roga Afrike i Sudana, počeo je pod Al Baširovom diktaturom, podseća Gerit Kurc, analitičar iz nemačke Fondacije nauka i politika.

Hjuman rajts voč je u prošlosti optuživao generala Dagala da je lično nadgledao zlostavljanje civila, uključujući i „torturu, vansudska ubistva i masovna silovanja“. A katarska medijska kuća Al Džazira prenosi izjavu generala koji tvrdi da je njegov RSF bio umešan u borbu Evropske unije za zaustavljanje migracija.

„Evropska unija uvek je tvrdila da oni nisu direktno finansirali RSF, što bi svakako mogla da bude istina“, kaže Kurc. „Međutim, pojedine države-članice su očigledno sarađivale s njim.“

Al Burhan i Dagalo sarađivali su u svrgavanju Al Bašira 2019. godine, a zatim ponovo 2021. kako bi zbacili novoformiranu civilnu vladu. Naposletku su se početkom ove godine okrenuli jedan protiv drugog.

Kurc smatra da bi EU ubuduće trebalo da obezbedi glavnu ulogu civilnih aktera u političkim procesima. Generali ne bi trebalo da budu u mogućnosti da diktiraju uslove samo zato što imaju oružje, rekao je on za DW. „Evropska unija bi trebalo da uključi [civile] u sve političke napore u budućnosti i da se rukovodi njihovim liderstvom.“