Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo potonuće krstarice „Moskva“

„Tokom vuče krstarice Moskva do odredišne luke, zbog oštećenja trupa zadobijenog tokom požara od detonacije municije, brod je izgubio stabilnost. U uslovima olujnog mora, brod je potonuo“, stoji u saopštenju.

Podsetimo, prva zvanična informacija Ministarstva odbrane Ruske Federacije, koja se pojavila tek u dva sata u noći između srede i četvrtka, a koju je prenela RIA Novosti, kaže da je usled požara došlo do delimične detonacije municije.

Prema informacijama iz Ukrajine, koje su se pojavile mnogo pre saopštenja Ministarstva odbrane Ruske Federacije, krstarica Moskva je uništena protivbrodskom raketom Neptun, što je potvrđeno i na ruskom Telegram kanalu.

Preovlađuju ocene da je ovo “istorijska pobeda Ukrajine” imajući u vidu da je ovo veliki gubitak za rusku pomorsku flotu čiji je „Moskva“ bila adut.

Mesec dana pred početak ruskog rata u Ukrajini u članku u magazinu Forbs pisalo je da je ruska mornarička krstarica „Moskva“ daleko najmoćniji ratni brod u Crnom moru. Ako ruski predsednik Vladimir Putin, navodilo se, naredi svojim trupama da prošire svoj rat u Ukrajini, vodeći brod Crnomorske flote, nesumnjivo bi predvodila pomorski napade.

Brod Moskva, pisalo je, je kao mobilna raketna baterija od 12.500 tona i 612 stopa sa skoro 500 ljudi. Sada je ova gromada na dnu Crnog mora, a posada je, kako su ranije danas javili mediji navodno evakuisana.

Ovaj brod, pisao je Forbs ima “dovoljno protivbrodskih projektila da zbriše celu ukrajinsku mornaricu i dovoljno raketa za protivvazdušnu odbranu da odbije svaki zamislivi vazdušni napad na amfibijsku flotilu Crnomorske flote“. Vrednost „Moskve“ za operaciju u Ukrajini mogla bi je učiniti glavnom metom ukrajinskih projektila, navodilo se.

„Moskva“ je ušla u sastav sovjetske mornarice davne 1982. prva u klasi od tri broda. Analitičari su na „Moskvu“ i njene „sestre“ gledali kao na alternativu bojnim krstašima klase Kirov na nuklearni pogon. Obe vrste su funkcionisale kao teško naoružani vodeći brodovi za površinske akcione grupe koje bi, u slučaju rata, uplovile u otvoreni okean da se suprotstave ratnim brodovima NATO-a.

Krstarica „Moskva“ imala je mogućnost da smesti 16 fiksnih lansera za protivbrodske rakete P-1000 dometa 300 milja, vertikalne cevi za 64 rakete protivvazdušne odbrane S-300 dometa 56 milja, šinske lansere za 40 raketa Osa za vazdušnu samoodbranu plus gomilu oružja – dvostruke topova od 130 milimetara koja mogu da pogode ciljeve udaljene 15 milja plus topovi za samoodbranu. Torpedne cevi i helikopter zaokružuju njene mogućnosti, pisao je list.

Krstarica „Moskva“ je predvodila pomorski napad ruske mornarice na Republiku Gruziju još 2008. godine, štiteći tri amfibijska broda koji su iskrcali jedan ili dva bataljona pomorske pešadije.

Tokom ruske invazije na ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. ova krstarica je držala stanicu u zalivu Donuzlav. Ona je 2015. raspoređena na sirijsku obalu kako bi zaštitila ruske trupe od mogućih vazdušnih i morskih napada.

Stara i navodno ranjiva na požar, pisalo je, „Moskva“ je 2016. vraćena u Sevastopolj na Krimu na trogodišnji remont. Pojavila se sa P-1000 protivbrodskim projektilima umesto svojih starijih P-500. Remont joj produžavao radni vek za koju deceniju.

Pisalo je u januaru i da je ukrajinska flota nemoćna da pruži otpor jer nema podmornice, a  njenom jedinom glavnom površinskom borcu, fregati „Hetman Sahaidačni“, nedostaje glavno naoružanje. Jedine ukrajinske snage koje bi mogle imati bilo kakav realan pogodak na krstaricu Moskvu su nove baterije protivbrodskih raketa Neptun, pisalo je u januaru, što se na kraju i dogodilo.