„Evro tone prema dnu, menadžeri u panici, stanje je alarmantno“: Da li smo na početku burnog razdoblja koje bi mogao aktivirati Donald Tramp?

Hoćemo li svedočiti razdoblju u kojoj ćemo strahovati za evro zbog sličnih razloga kao što smo nekada pribojavali oscilacija hrvatske kune ili dinara?

Izveštaji o slabijim poslovnim aktivnostima unutar evrozone od očekivanih bili su samo najnoviji okidač slabljenja evra u odnosu na dolar.

Osim opšte zebnje za budućnost evropske ekonomije, evro-brige na valutnim tržištima aktiviraju se na sve konkretnije najave globalnih trgovinskih ratova predvođenih Trampovom doktrinom carinjenja svega svima.

Za zajedničku valutu, koja se trenutno koristi u 20 od 27 članica EU, posebna je nevolja to što je postalo očigledno da će Evropska središnja banka (ESB) odvojiti smer svoje politike od generalnog kursa Federalni rezervi Sjedinjenih Država.

Zbog robusnog sisitema američke privrede Amerikanci sebi mogu priuštiti odmereniji pristup te iz Federalnih rezervi emitiraju poruke da će usporiti sa daljnjim spuštanjem kamata.

Istovremeno svi ugledniji zvaničnici ESB-a najavili su dalje popuštanje monetarne politike te sami stvaraju utisak da nema drugog izbora nego hitno podstaći privrednu aktivnost, a prezaduženim vladama olakšati vraćanje dugova.

Član Upravnog veća ESB-a, Fransis Vileroj de Galhau, eksplicitno je poručio da je s šeficom, Kristin Lagard dogovoreno da se ESB neće oslanjati na smer kojim idu Federalne rezerve te je najavio da bi dve ključne banke zapadnih liberalnih demokratija mogle krenuti na suprotnu stranu.

Kakve su implikacije promene u nastupu ESB-a i na uslove života i poslovanja u mesecima koji dolaze? To što će ESB i Fed svaki vući na svoju stranu ne zvuči umirujuće.

U ovom trenutku ne može se reći znači li to da li hipotetski trgovinski odnosno tarifni rat može eskalirati i u monetarni.

Signali s tržišta govore o visokom stanju napetosti, ne samo u finansijskom sektoru, nego svuda u realnoj ekonomiji.

Mnogi se pokušavaju pripremiti za nove uslove poslovanja uz tarife, stoga jako žure, pa vuku vrlo rizične poteze koji se trenutno čine mudro.

Na primer, Amerika inače uvozi oko 4,4 milijardi dolara italijanskih prehrambenih proizvoda i pića, pa su Italijani, u strahu od Trampovih tarifa, bukvalno razgrabili najveće hlađene kontejnere za prevoz prehrambenih proizvoda, sve da bi nagomilali zalihe u Sjedinjenim Državama.

Procenjuje se da će zbog agresivnog forsiranja vrednost izvoza italijanske hrane i pića do kraja ove godine dostići 7,8 milijarde dolara, sve da bi se prepunila američka skladišta.

U poslovnim novinama najozbiljnije se piše o tome kako je problem u tome što italijanski sirevi ne mogu brže dozrevati nego što dozrevaju, jer su već iskorišćene sve varijante za maksimaliziranje isporuka u Sjedinjene Države.

Počinje se pričati o zastojima u lancima snadbevanja zbog navale na brodske kapacitete s destinacijama u američkim lukama, a niko niti ne može naslutiti gde će biti kurs dolara i evra za mesec dana, a kamoli za tri meseca.

Ukoliko, na primer Tramp jednostavno odustane od opštih tarifa pa krene cariniti ‘samo‘ delove uvoza iz Kine, to će značiti da su italijanski proizvođači sira previše forsirali izvoz; imali su veće izdatke za sirovine, proizvodnje, transporta i skladištenja nego što su trebali imati, a uopšte ne mora značiti da im žurba jamči zadržavanje prodaje u Sjedinjenim Državama na istom nivou.

Sa zalihama u Americi mogu ostati kao riba na suvom.

A pri tome kretanje kursa drastično utiče na međunarodnu trgovinu i, posledično, profitabilnost: kurs može dramatično pojačati negativni učinak tarifa na izvoznike, ali može otići i potpuno suprotnim smerom.

Stoga je vrlo nezgodna situacija ako mnogi menadžeri jako žure, povlače izvanredne poteze jer se žele prilagoditi očekivanom scenariju, a zapravo uopšte ne znaju i ne mogu znati što ako se za 2-3 meseca nađu u situaciji suprotnoj od očekivane.

Slične poteze kao italijanski proizvođači sira vuku preduzetnici u celom spektru evropskih proizvodnih delatnosti.

Nemački menadžeri u posebnoj panici

Nemački menadžeri trenutno su u posebnoj panici. Stanje je alarmantno. Trgovinski suficit Nemačke sa Sjedinjenim Državama iznosio je 63,3 milijarde dolara, a nemački izvoznici upravo jurišaju isporukama na Sjedinjene Države, sve da prestignu tarife; samo u septembru nemački izvoz u Ameriku porastao je na mesečnoj bazi za 4,8 posto.

Nije kvantna fizika izračunati kakva bi bila posledica uvođenja 20-postotnih tarifa na sav nekineski uvoz odnosno na nemačkih 63,3 milijardi dolara godišnje.

Šef Bundesbanke Joakim Nagel već uvodi pojam „geoekonomske fragmentacije“, ali objektivno ne može znati niti gde će ga odvesti kurs evro-dolar.

Pitanje tarifa postavlja se doslovno na svakom širem sastanku nemačkih menadžera. U autoindustriji je panika. Vrednost izvoza nemačkih vozila u Sjedinjene Države iznosi oko 33,9 milijardi evra. U slično drami je i ostatak „temeljne industrije“.

Nemački menadžeri više ne znaju koliko će zbog kursa koštati mašinerija i mehanički uređaji na američkom tržištu, a godišnje ih izvezu oko 32 milijarde evra. Slične problem s planiranjem imaju i sve ostale evropske izvozne privrede, pa stoga i EU kao celina.

Generalno gledajući ipak se može reći da previše straha da evro na kratki rok može nadjačati dolar i druge važne valute.

Razlog za to je tvrdi stav zvaničnika ESB-a da im loše privrede pojedinih važnih članica, kao i prezaduženost notorno fiskalno neodgovornih članica evrozone praktično nalaže stimulativnu monetarnu politiku odnosno serijsko rezanje kamatnih stopa kad god proceduralno imaju priliku.

Ako se Amerikanci suzdržavaju o novog ulaska u nastavak monetarnog eksperimentiranja s hiper-podsticajima, onda je jasno da će dolar zbog viših kamata svakako biti privlačniji investitorima nego evro.

Takva politika ESB-a rizikuje oživljavanje inflacije, kao i dalju zomobifikaciju evropskih ekonomija, ali je opšte uverenje da ne postoji alternativa.

Ključne zajedničke politike EU počinju se bazirati na logici ‘pomozimo potrebitima‘, što se ne shvata kao jamstvo visoke efikasnosti niti održivog rasta, ali je jedna od legitimnih strategija u situaciji kad ponestaje opcija.

Zanimljivo je da i celi niz indikatora tzv. tehničke analize upućuje da će evro kliziti prema dolaru.

Deo tzv. tehničke analize kretanja vrednosti valuta pojedinim stručnjacima ponekad se čini kao da vračevi u plemenskim zajednicama gledaju kamenčiće i kosti, pa proriču važne događaje ili trendove, no, za tehničku analizu može se reći da kroz kombinaciju više ‘uglova gledanja‘ ipak nudi kvalitetne informacije barem o tome što se upravo zbiva.

Grafikoni valutnog para evro i dolar pokazuju formiranje nižih vrhova i nižih dna, što je klasičan znak silaznog trenda. Takođe, cena se kreće ispod ključnih pokretnih proseka, što dodatno potvrđuje medveđi sentiment na tržištu.

Tehnička analiza valutnog para evro i dolar ukazuje na nastavak silaznog trenda evra u odnosu na američki dolar. Ključni tehnički pokazatelji, poput pokretnih proseka, MACD-a, RSI-a i stohastičkog oscilatora, svi sugerišu dalje slabljenje evra, piše Jutarnji list.