foto (BETAPHOTO/STA/Bostjan Podlogar)U značajnom izveštaju od 400 stranica o evropskoj konkurentnosti i budućnosti objavljenom prošle nedelje, Mario Dragi (Draghi), bivši predsednik Evropske centralne banke, nije štedeo reči.
U nedostatku godišnjih investicija tri puta većih od onih koje je isporučio posleratni Maršalov plan, predvidio je Dragi, Evropa će se suočiti sa „sporom agonijom“ jer njene ekonomije nisu uspele da održe korak sa Kinom i Sjedinjenim Državama, piše Gardijan u uredničkom komentaru.
Pošto reizabrana predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen počinje svoj drugi mandat, ona i drugi lideri treba da obrate pažnju na to oštro upozorenje.
U utorak je fon der Lajen predstavila svoj novi tim komesara za narednih pet godina. Dok se spremaju da preuzmu svoje funkcije, kada dobiju odobrenje poslanika, oblaci iznad njih su mračni i preteći.
Politički i ekonomski, Evropa je na raskrsnici.
Kao što je posvedočeno na nedavnim evropskim izborima, nacionalistička krajnja desnica ostvaruje značajne dobitke u kontekstu umirućeg rasta, krize troškova života i stalnog osećaja slabosti u postindustrijskim i ruralnim područjima.
Aktuelni uticaj ruskog rata u Ukrajini i pozivi za povećanje potrošnje na odbranu u državama članicama EU pritiskaju već preopterećeni budžeti.
Globalno, Kina i SAD masovno ulažu i subvencionišu u zelenu ekonomiju budućnosti, ostavljajući evropskim industrijskim gigantima da se bore da održe korak.
Dramatična vest da Folksvagen, nekada najveći proizvođač automobila na svetu, planira da zatvori neke od svojih nemačkih fabrika trebalo bi da se posmatra kao poziv za buđenje.
Plan Draghija za reformu uključuje veću ekonomsku integraciju i veći fokus na inovacije u tehnologiji i veštine, nakon decenija relativne zapostavljenosti.
On naglašava potencijalne koristi od unije tržišta kapitala koja bi odgovarala jedinstvenom tržištu EU za robu.
Međutim, najvažnija poruka je poziv na zajedničko zaduživanje EU na velikoj skali, kako bi se finansirali investicije u transformativnu industrijsku strategiju.
Primeniti savet Dragija značilo bi sa zakašnjenjem prekinuti kratkovidu, samoporaznu ekonomiju štednje koja je sputavala evropske ambicije, posebno nakon krize 2008.
Izbalansiranje budžeta na račun pogođenih regiona i manje bogatih doprinelo je jačanju antiimigrantskog nacionalizma širom kontinenta.
Presedan od 750 milijardi evra (634 milijarde funti) za oporavak od kovida pružio je suprotan uvid u fiskalnu moć i solidarnost koju EU može mobilisati – ukoliko postoji politička volja.
Kako se globalna ekonomija suočava s novom, izazovnom erom, Evropa ne može priuštiti da ignoriše lekcije tog uspeha.
Nažalost, postoje naznake da bi se to upravo moglo dogoditi. U Nemačkoj, uprkos alarmantnom usponu Alternative fur Deutschland (AfD) i crvena svetla koja trepere u delovima ekonomije, ekspanzivnu strategiju Dragija je odbacio fiskalno nastrojeni ministar finansija Kristijan Lindner.
U Briselu, komisija fon der Lajen posvećena je sprovođenju povratka na stroža pravila o nivou deficita i duga, nakon njihovog popuštanja tokom i nakon pandemije.
U vreme duboke socijalne nesigurnosti i akutnih ekonomskih i ekoloških izazova, ovaj poznati pravac kretanja će dovesti do dalje stagnacije i niskog rasta.
To će, zauzvrat, dati krajnjoj desnici više prostora za ciljanje zelenih mera kao nedostupnih i za podsticanje antiimigrantskog raspoloženja.
Hitno je potrebna promena paradigme. Pošto je naručila izveštaj Dragija, fon der Lajen bi trebalo da prihvati njegovu poruku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
