„Nije potrebno mnogo da neko zalepi kuhinjske noževe na ruke“: Zbog napada širom Evrope islamistički ekstremizam ponovo u centru pažnje

Holandske bezbednosne službe su u maju upozorile da se teroristička pretnja Islamske države u Evropi povećala.

Istog meseca, francuski ministar unutrašnjih poslova je rekao da rizik od islamističkog terorizma ponovo raste i da je meta njegova sopstvena zemlja, kao i njeni susedi.

Čini se da su se poslednjih dana ove pesimistične prognoze potvrdile, piše Gardijan.

Francuska raspoređuje dodatnih 7.000 vojnika na ulice pošto je u petak jedan nastavnik izboden na smrt u napadu koji je predsednik Emanuel Makron osudio kao „varvarski islamski terorizam“.

Osumnjičeni napadač se zakleo na vernost Islamskoj državi na audio snimku na svom telefonu neposredno pre ubistva, rekli su tužioci.

Nakon što je u ponedeljak u Briselu 45-godišnjak poznat bezbednosnim službama pucao na dva švedska navijača u Briselu, švedski premijer Ulf Kristersson rekao je da su njegova zemlja i njeni interesi ugroženi kao „nikada ranije u modernom dobu”.

Od mračnih dana intenzivnog talasa terorističkih napada koji je zahvatio Evropu između 2014. i 2017. godine, islamističko militantno nasilje su na naslovnim stranama zamanile hitnije bezbednosne pretnje: sve glasniji aktivizam i napadi krajnje desnice, napori da se podrije demokratija u Nemačkoj, ekonomski problemi koji potkopavaju institucije i tako prete da izazovu haos, kao i, naravno, ruska invazija na Ukrajinu.

Kada je bilo napada koji se pripisuju islamističkom ekstremizmu, oni su dobijali relativno malu pažnju javnosti, iako su često bili tragično smrtonosni.

U Francuskoj je 2020. još jedan nastavnik izboden nožem, a u Beču je četiri osobe ubio jedan austrijski državljanin koji je prethodno pokušao da otputuje u Siriju da bi se pridružio Islamskoj državi.

Ove i većinu sličnih napada izvršili su „usamljeni akteri“, koji su delovali nezavisno od bilo koje velike organizacije, ali inspirisani istim ideologijama.

Ovo naglašava koliko je postojanje takozvanog kalifata koji je uspostavila ID bilo važno za raniji talas terora.

Mnogi veliki napadi iz 2015. i 2016. bili su užasavajuće efikasni zahvaljujući sposobnosti terorističkih organizatora da planiraju, komuniciraju i obučavaju regrute u relativnoj bezbednosti svojih enklava u Siriji i Iraku.

Ovaj prividan uspeh ID privukao je hiljade mladih Evropljana i istovremeno im je obezbedio utočište. Kombinacija je bila poražavajuća.

Prošlo je nekoliko godina od uništenja kalifata, a ID još uvek kontroliše delove teritorije na Bliskom istoku, u Avganistanu i posebno u afričkom Sahelu.

Iako postoje dokazi da ID i dalje targetira Evropu, logističke prepreke su velike i grupa se bori da privuče potencijalne regrute izvan uskog lokalnog kruga.

Samo dva od 16 izvršenih napada u EU 2022. bila su „džihadistička“, navodi Evropol.

Ipak, pretnja nije u potpunosti nestala.

Bilo je na desetine neuspešnih zavera, sa stotinama osumnjičenih koji su uhapšeni poslednjih godina.

Često ovo prođe nezapaženo. Malo je onih koji su obraćali veliku pažnju na navodnu terorističku zaveru tadžikistanske ćelije ID koja je targetirala vojne baze SAD i NATO-a u Nemačkoj 2020. godine, ili na dve policijske operacije usmerene na finansijere i onlajn regrute Islamske države u Španiji 2022.

U skorije vreme, pet osoba je uhapšeno početkom aprila u Švedskoj zbog sumnje da su pripremali teroristički akt kao odmazdu za spaljivanje kopije Kurana na skupu u Stokholmu nekoliko meseci ranije.

Još dva osumnjičena regrutera uhapšena su u utorak u Italiji.

Pojedinačni incidenti mogu izazvati specifičnu pretnju određenoj zemlji, kao što je serija spaljivanja Kurana u Švedskoj možda sada pokazala.

Velike krize na Bliskom istoku podižu nivo opasnosti za celu Evropu.

Svaki rat u Gazi doveo je do porasta ekstremističkog aktivizma na kontinentu. Ovaj trenutni sukob nije ništa drugačiji.

Za sada, rizik od velikog napada je nizak.

Planiranje takvih napada traje mesecima i ne mogu se organizovati na brzinu.

Ali, kao što je jedan bezbednosni zvaničnik rekao prošle nedelje, „nije potrebno mnogo da neko zalepi kuhinjske noževe na ruke”.

To će predstavljati opasnost dok se kriza na Bliskom istoku nastavlja i eventualno zaoštrava.