Evropa i SAD u jeku pandemije obeležavaju 75 godina od kraja Drugog svetskog rata

Nemačka obično ne obeležava uopšte, ili vrlo malo, godišnjicu 8. maja 1945. godine, datum kapitulacije nacističkog režima pred saveznicima. Ovog puta opština Berlin je odlučila da proglasi praznikom 75. godišnjicu, dan koji je simbol poraza za zemlju ali takođe i oslobođenja od nacionalsocijalizma i koncentracionih logora.

Inicijativa, ograničena na glavni grad zemlje, izazvala je određene polemike i kritike ekstremnodesničarske Alternative za Nemačku (AfD).

Nemački šef diplomatije Haiko Mas juče je rekao za televiziju ZDF da nije bitno pitanje da li će to biti stalni praznik već da je važno da se taj dan dobro shvati u Nemačkoj kao dan oslobođenja, dan koji zapravo zemlja može da slavi a ne da ga žali.

Ekstremnodesničarska Alternativa za Nemačku ne shvata taj dan tako i osuđuje proslave. Glavni vođa partije Aleksander Gauland rekao je da 8. maj ostaje „apsolutni poraz“ za zemlju, sa gubitkom teritorija na istoku, bombardovanjima i stotinama miliona proteranih ljudi. On je rekao da je tog dana Nemačka izgubila svoju autonomiju da gradi svoju budućnosti.

Šef države Frank-Valter Štajnmajer učestvovaće sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u ceremoniji polaganja venaca na mestu sećanja za žrtve rata i holokausta u kome je stradalo šest milona Jevreja i zatim će održati govor.

To će biti simboličan gest kao svojevrsno vraćanje u red zemlje gde ponovo jača antisemitizam i gde ekstremna desnica redovno dovodi u pitanje dužnost sećanja na te događaje.

Drugde u Evropi i svetu će restrikcije vezane za pandemiju novog korona virusa svesti na strogi minimum proslave godišnjice, a ceremonije će biti direktno prenošene preko interneta.

Predsednik SAD Donald Tramp će popodne po centralnoevropskom vremenu položiti venac ispred memorijalnog centra za Drugi svetski rat u Vašingtonu.

Ograničene ceremonije biće održane i u Francuskoj gde predsednik Emanuel Makron treba da položi venac pred statuu generala Šarla de Gola u Parizu i zatim pred Grob neznanog junaka.

U Moskvi gde se Dan pobede slavi 9. maja velika vojna parada na Crvenom trgu na koju su bile pozvane desetine stranih zvaničnika među kojima i francuski predsednik Makron, odložena je zbog zdravstvene bezbednosti, a održaće se samo prelet avijacije.

Predsednik Vladimir Putin treba da se obrati Rusima koji pre svega očekuju odluke o tome šta će biti posle 11. maja, kada se završavaju mere izolacije uvedene pre više od mesec dana radi sprečavanja širenja korona virusa.

U Londonu kraljica Elizabeta Druga će se obratiti Britancima u poruci koju će večeras u 22.00 po centralnoevropskom vremenu emitovati Bi-Bi-Si (BBC), tačno u vreme kada se njen otac Džordž VI obratio preko radija 1945. godine, navedeno je u saopštenju vlade.

Zbog pandemije ulične proslave i druge povorke veterana su morale da budu otkazane. Umesto toga vlada poziva stanovništvo da slavi kod kuće.

U Pragu politički zvaničnici takođe će otići da polože venac na grob neznanog junaka, i to jedan za drugim u intervalima od po deset minuta.